Zemunski glasnik

У Земупу, 26. Иаја 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИК. Зенунг.ки Гласник излази Недел.ом у јутру. Цена иу је годишња 5 фо - Предплату на Земуноки Гласник прима из Лустрије Гопронова печатња ринти у баикнотама заједно с поштарином или достављањем у кућу. За у Земуиу, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Веопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 30. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Хрцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ] ан турске се у плаћеним писмима (<од управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без пошгарине. коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Нпше карошсо застунннштко. За Уторник била је заказана екупштина варошких заступника, но седнице. није било, што је по обичају само некодико њих дошло на састанак, при свем том, што су општинари сами на питаље г. Градоначелника тај дан за то определили. Ево што нам се пише са поштоване стране тим поводом. Зсмуп, 21. Маја. / За данас од г. Градоначелника позвани општински заступници дошли су у тако малом броју, да нису могли законито већати, пак се мора усљед тога друга скупштииа заКазати. То није први пут, да наши општинари с малом изнимком дужност своју нечине, па бива, да се већање о најважнијим стварима одгоди, или их решавају врло мало заступника. Та неповољносТ даде г. Ивићу повода приликом последњег састанка варошких заступника, да на госп. Градоначелника молбу управи, да магистрат исаослује , како би се општинско веће распустило и нови избор наредио ; јер као што рече, имаде много општинара, који неуважавају част њима од суграђана поверену, пак тако осим наслова што носе, опнггини никакву хасну непринашају; на супрот, они су од штете, јер еметају тиме нтто недолазе, пак наше ствари зато хрђаво и иду. Премда су се сви са г. Ивићем слагали, то је госп. Градоначелник другу скупштину заказо, јер је данас празник, па би се због тога строжији корак од више власти мого забацити. Ови дана даклем ће наши општинари оиет нозвани бити на већање. Ми неможемо ову прилику пропустити, да овде неколико речи о тој ствари не проговоримо. Морамо припознати, да по досадашњем општипском закону редко када ће наши оиштинари у нрописаном броју иа већање се скупити,

јер је број општинара у опште а напосе оних, који на већање доћи имају, ако се хоће ово предузети, повелик. Кад помислимо, да у нашој вароши мало такве интелигенције има, која би приправна била, неколико времена у корист општине жртвовати, то морамо признати да је за Земун тридесет општинара премного. Од оних тридесет морају две трећине присустни бити, да се већати може. Овом законом захтевању неда се лако одговорити, тим мање, ако избори биВају , као што су код нас предузимани. Рекли би , кад се на ове сећамо, да наше грађанство или нема појма о оиштинском животу и општинским иотребама, или да никакву важност V ње не полаже. %Ј %> Једно или друго није добар знак интелигенције, ако смо и вични сваком прилико.м певајући и здравице напијајући нашу славу величати и владу кудити, која нам бајаги недаде, да се политично развијамо. Осим нородице општина је најјачи темељ сваког напредка. Онај који не даје општини важност , који не мари шта и како се у општини ради, који њему од суграђана поверену част неуважава и дужност не чини, тај не може казати, да је народњак, да му напредак народни па срцу лежи; на ако и при свакој чаши, коју испије пева и наздравља славу парода. колико му се хоће, он неосећа оно, што говори, истина из његових уста неизвире. Или миели ли ко, који само с мало знања о овим стварима размишљава, да се народни напредак постићи може без добро уређених општина, без добре општинске управе? Онштина је основ сваке државе, у ошитини иоказује грађанин какво срце у њему куца за род и дом, јели зрео за иолитичку слободу. Наравно да у неком смислу оиштинари иокрај свих интрига , које се код избора чине, покрај свих себичних интереса, који

на избор уплив узимају — наличе грађанству, од којег су изабрани. Зато и нашем грађанству укор ириштедити неможемо, што није избор савестније вршио , већ по навади старој оног изабрао, који му је први на памет пао, или од ког му је познато, да се радо око варошке куће врзе. Овог изабраше што је седоглавић, оног што је лепоносић, тре- " ћега пак што је „многоглаголиви," но код ниједног није се питало, јели он способан за ону част која ће му се поверити и има ли он вољу , да задатој му дужности задовољи. Тако су пре и криминални приседници бирани. Како могу инштитуције добру општинску управу створити, ако у том погледу таква немарност влада , да они , који би умни и вешти били управљати, немох^у се довести до тога, да службу чине , већ вршење дужности онима остављају, који се тог радо лаћају, јер себичну какву намеру произвести желе. Од које је користи заступништво ма на најширем демократичком темељу иредузето, ако бирачи о томе бригу неводе да најснособније заступнике изаберу , већ оне, који највећи труд полажу да изабрани буду. Да они, који сопствене интересе бране, општини шкоде нетреба даљег доказа , јер ако је опште мнење те струке, да сваки еамо оне интересе брани који његовој себичности служе , а о оппггем интересу појма нема, онда је добра управа сасвим немогућа. Ми желимо, право да кажемо, да се ово оиштинско веће разпусти и нови избо]) нареди. Но нре свега треба у предложеној репрезентацији војно министарство умолити, да број оиштинара умали. Воље је десет ваљаних, већ стотина онштинара, који пуко име иосе, а иначе нити зпања, нити воље имају , да за општинско благостање раде.