Zemunski glasnik

289

да велики нож Кости, то ја незнам. А ја сам моје оружје држао код себе у капуту; а где су други држали то незнам, само знам да су и они имали оружје. Је ли још ко за тај план знао, јанезнам. Насје свега бидо шесторо. А тује био и Видоје Ивковић, кога нам је Марић казао да узмемо у нап1е друштво, јер је знао да је и Видоје огорчен противу владе. На што је Видоје и нристао. На осам дана пред убиство дође к мени Видоје и рече ми: „Зашто већ неизвршимо нагне дело?" А ја му одговорим: „Стегни па изврши." Ја нисам знао ни разбирао шта ће који радити, него сам само гледао на мој посао. Пошто се прочита казивање Рогићево и пошто овај рече, да је у парници од пок. кнеза оштећен са 1000 дуката, те је мислио, „куд иде имање нек иде и глава па је радио кнезу о глави, то позове председник оптуженог Љубомира Тадића, родом из Ваљева и би]5шег казначеја, 38 година стар. На зактевање овога прочита се протокол, како је исказао пред комисијом, који је у кратко ове садржине. С почетка месеца Маја о. г. дође послом у Београд, нађе "ђе с Пајом Радовановићем (брат овога Љубомир Радовановић зет је Тадићев.) Ту је дознао, да су се заверели, убити кнеза, На што је Тадић пристао. Том приликом рече му Паја Р. да се то тек назови ради за династију Карађорђевића, како би дошли до новаца, али нису у намери довести је на престо српски, јер „и отац Александер и син Пера велики еу звекани, и ни један ниеу за владу." Знајући да сав план Тадићево беше да заједно с другим завереницима убије министре Христића и Блазнавца. Тог дана, у јутру, кад беше убијство , имајући нужна посла у Ваљеву отпутовао је тамо, где је био под затвор стављен и испитан. Председник позове сад Атанасија Атанацковића из пожаревачког окружија. И овога казивање се прочита, које гласи: Знам да ми је Павле Радовановић казивао, да ће кнеза принудити да даде оставку, и да је оног дана кад је кнез убијен, отишао у Топчидер с још неким својим друговима, а ношто се то дело, т. ј. да кнеза натера на оставку, изврши, да ће Павле отићи преко. Мене је Павле одредио, да идем код Николе Христића и да га жива ухватим.. Што се убиства тиче, нити ми је Павле нити ко други шта казинао, него онај дан, кад је кнез убијен, нашао сам се код касарне.

Ја сам само знао за преврат, јер мијеПавле о томе казивао, али кад ће тај преврат бити, то нисам знао. Осим тога сам знао , да Павле често иде у Топчидер, али нисам знао зашто. Најпосле ја ни то нисам знао да је и Рогић на дан убиства отишао у Топчидер. Ја сам то све држао за неку спрдњу. Долази ковач Благоје Петковићиз Београда, зет Филипа Станковића, кога испитни протокол овако гласи: Мени је Богосав Петровић казао, да ће неко друштво да убије кнеза у Топчидеру, али ја нисам знао хоће ли они то баш учинити или ће принудити кнеза да даде оставку или ће га протерати ; јер ми је Богосав - кад сам га даље о томе почео питати — одговорио: „То се тебе ништа не тиче." После тога Богосав ми је рекао: „Благоје! Ја сам ти и Рогић већ казао, да ће се кнез убити." Ја му на то одговорим овако: „Доиста Богосаве, ти си ми говорио о убиству кнежевом, а тако исто и то, да браћа Радовановићи одлазе у Топчидер да кнеза убију, јер се овако неможе више трпети." Ја сам знао да ће они ићи у Среду у Топчидер, те да тамо тај дан кнеза убију, ако им за руком изађе, али ја тога дана нисам био код касарне с осталима. Што се мене тиче, ја сам имао да убијем министра унутрашњих послова Николу Христића. После Благоја дође на ред Богосав Петровић, који је овако исказао пред комисијом: На десет дана пре убиство казали су ми у гостионици „код Балкана" Станоје Рогић и Павле Радовановић, да ће ићи у Топчидер да убију кнеза, а ја да се нађем тог дана с Благојем Петковићем и Атанасијем Атанацковићем пред касарном и да чекамо док Павле дође. Ја сам, као што ми је казано, отишао тога дана нред касарну и чекао Павла; али кад сам га видео да је на колима протрчао , ја онда одем опет „код Валкана." Оружја нисам имао док сам пред касарном стајао. Када око 8 сах. у вече дође к мени Рогић, а мало после и Видоје Ивковић, и питаше ме да ли ја познајем Мрцајловића и је сам ли га видео , а ја рекнем да га не познајем и да нисам видео. Осим тога мени су Рогић и Видоје Ивковић казали да је Мрцајиловић опредељен, да кад кнез буде убијен, иде у полицију, где ће са својим људима свој посао свршити т. ј. полицију заузети. Видоје ми је казао, да и он већ има своје место , на које ће отићи кад томе време буде; а где је то место, то не знам. По томе дакле ја

сам знао да ће они кнеза убити, али ја нисам ништа друго радио , него сам само пред касарном стајао и говорио свету да не иде у савет. Видоје је био јако збуњен, кад је к мени „код Балкана" дошао и питао ме за Мрцајловића. Оног дана кад је кнез убијен био је са мном код касарне Благоје Петковић и Атанасије Атанацковић, јер су и они знали да ће се кнез убити. Ја само зато нисам јавио власти, што сам држао да они не ће убити кнеза. Видоја Ивковића казивање пред комисијом гласи: Ја сам се сада смислио да кажем истину у колико знам за убиство кнеза Михаила. До васкрса ове године нисам ништа знао да ће кнеза да убију, својим сам послом ишао Павлу Радовановићу као адвокату, и том приликом Павле ми каза: „Овако се не може трпети, министри раде рђаво, земљу презадужише , па да би то престало ја имам дружину , која ће кнеза Михаила или да убије или да га збацимо." Кад ми је ово казао, понуди и мене да ступим у ту дружину , а ја сам му одговорио да на то не ћу да пристанем, већ му задајем реч да га не ћу одати. Даље сам нитао Павла кога после мисле за кнеза, кад Михаила убију или збаце, а он ми је одговорио да ће се сазвати скупштина, па кога избере. А кад му казах, да ће скупгатина, као и досадашње , радити како се буде руководила, и запитах га кога би он мислио за кнеза, одговори ми: „Младог Карађорђевића." Павле ми није казао, која му је то дружина, коју има спремну да убије кнеза Михаила, нити ми је казао где ће се то учинити. јер ја нисам пристао да радим за убиство. Осим тога рекао ми је да ће, кад кнез буде убијен, иохватати све министре па да се осуде, ако не узмогу доказати да су радили чисто по вољи кнежевој. Ја само оволико знам. Још је рекао, да је оно истина што је Рогић против њега говорио, но незна како су шиФрована гшсма у његовоме етану нађена, ту догала, јер му је соба као каванска отворена. Казао је Богосаву, да му је опредељено место, које ће заузети, пошто је кнез убијен. „Истина је и то, рече, да ћу кад буде кнез убијен ићи да ухватим војеног министра, и да га убијем. Био сам е Ђоком Радовановићем у Н. Саду код Милована Јанковића и Владимира Јовановића, па им казао шта ће да буде." Председник заиита Видоја, је ли све тако, на што овај рече, да није.