Zemunski glasnik
310
ститеља коресподенцбироа, а то је — Милош Поповић, уредник „Видовдана." „Н. сл. преса" вели у своме 1408. броју: „Коресподенцбироу беше у Београду стални дописник уредник официозног „Видовдада", г. Поповић. Тај г. Поповић снабдева осим кореспонденцбироа још и многе др.уге листове са телеграмима, и даје према своме интересу час овоме час ономе листу првенство." — Говори се о промени мађарскога министарства. Деак ће, веле, доћи за претседника министарства без министарског портФеља. Андрашије ће на место Фестетића у двор, на место Венкхајма доћиће Гици, Тиса на место Горове, а Ченгери на место Лоњаја, мин. Финансије. Хорват, мин. правде, остаје. За Етвеша и Мико ништа се не зна. — Нови земаљски намесници у Циелајтанији постали су ови: у горњој Аустрији гроФ Хоенварт, у Корушкој барон Кибек, у Шлезкој барон Пилерсдорф, у Далмацији ђенерал Вагнер, у доњој Аустрији привремено дворски саветник Вебер, у Трсту и приморју ђенерал Меринг. У тим провинцијама су и сви главни званичници наместништва измењени, т. ј. или премештени или у пензију стављени. Ва потпретседника наместништва далматинског постављен је витез Дојма, а наместником постао је као, што јависмо у прошлом листу, досадашњи бригадир земунски, госп. витез Вагнер. Варон Филјшо* вић, претходник му, стављен је ца расположење, и беше том приликом одликован с орденом Леонолдовим првог степеца, — У Понедељник отишао је у Трст барон Хел, да истражи узроке тршћацској побуци и драцању тамошње области. — У Атини на двору грчкога краља наступила је жицост. У Суботу око цоноћи }'з иратњу краљеву црисцела је мати краљичица. У Четвртакје био краљичин дан. Све* чано је просланљен, Народ је сруда са одушевлењем поздрављао младу краљицу. Њезиној популарцостц завиди и саад краљ, — У Манчестру ее догодила ве* лика несрећа. Беше концерт и ца коицерту 2000 душа. На један пут повичу ватра, а небеше истица, и поплашена светина покуља на прата и тако остаде до 30 мртвцх, ц много рањених.
— На Кандији је опет било неколико окршаја у корист Кандиота. Турци се сад спремају да ударе на Грке на неки нов начин, но слаба им је нада и ту, док је храбрости и одушевлења у побуњеника. Доцне нас извести наш дописник из Београда, да се од неколико дана много говори, да ће г. Стојан Бошковић, проФесор доћи за министра просвете. Ово би заиста био најсрећнији избор. Као кандидата спомињу још и Милана Спасића, начелника у Финансији, „но њиме би само заиечатили старо мртвило и назадак у просветној струци наше отачбине."
НАРОДНА ПРИВРЕДА.
Бсч, 27. Јула (Телеграм.) Шеницау Бечу: маџарска 86 87-Фунт. 4.90, 87|89-Фунт. 4.75; у Ђуру стара роба, 84 88-Фунт 5 Фор., 86-Фунт. 5.05, 88фунт. 5.56; у Ст. Београду: 88-Фунт. 4.45—75, 894.75, — Раа« у Бечу: маџарска 80-Фунт 3.30—3.40, аустријска 81-Фунт. 3.45. —Јечам у Бечу: словачка 68-Фунт. 3 Фор., 72-фунт. 3.25; аустријска 64фунт. 2.25, 68-фунт. 2.70; ханачка 70-фунт. 3.50, 74 -Фунт. 3.75. — Зоб, транзито, 45 -Фунт. 1.75, 49фунт. 1.90. Промет у шеници беше 30.000 мерова. Сгање воде Саве. Код Зс.чуна: У Петак 26. Јулија: 7 ст. 9 цал. над нулом. Облачно. „ Суботу 27. Јулија: 7 ст. 10 пал. над нулом. Ведро. „ Недељу 28. Јулија: 8 ст. 0 пал. над нулом. Суво. Код Митровице: У Петак 26. Јулија : 6 ст. 7 пал. над нулом. Кишов. „ Суботу 27. Јулија: 6 ст. 6 пал. над нулом. Облачно. „ Недељу 28. Јулија: 0 ст. 5 нал. над нулом. Ведро. Код Сиска: У Петак 26, Јулија: није нам стигло, „ Суботу 27, ЈулијагТ 1 ст. 9 цал, цод нулом. Суво, „ Иедељу 28, Јулија; 0 ст, 1 нал, цод нулом. Суво.
Београд, 24. Јула. (о. д.) Ево вам извешће о резултату овогодишње летине у Србији, и пропратћу га са неким примедбама о трговини са храном. У окрузима неготинском, зајчарском и кнежевачком родила је вденица као и лане, но од јечма има само половину лањскога рода. Неготина ће моћи дакле и ове године да цзвози хране усљед положаја свога близу воде , али тешко да ће моћи учествовати у томе зајчарско и кцел«евачко окружије , што неће трговини цоднети трошак трачспорта. У ГЈожаревачком округу показује шеница две трећине, и јечам једва иоловину лањске количине. Но при свем том, овај ће округ ипак изво* зити, јер житељима тог округа иде главни приход од храце, што оскудевају у шумама, те се слабо цогу бавити око скотовотства, Сам положај његов уиућује ова^ округ на изво^, и штета је, што су баш ту цутови од унутрашњих села к станицима ца Дунаву хрђави. Кад је кише то су нутови, што воде у Градиште, К,шсевац, Костолац и Дуоровицу такви, да се њима не може ићи, јер то нису направл>еци друмови , него онакви,
какви су од природе. Па и сам пут, што води из окружног места к скели, такав је, да се при хрђавом времену ту само с муком путовати може. Смедерево беше лане главна точка за извоз хране из Србије. Ту су окрузи алексипачки, крушевачки, ћупријски, јагодински, крагујевачки и смедеревачки своЈу шеницу за извоз донели. Но лањске велике цене то могоше и допустити. Тада се плаћало преноса од 100 ока из Алексинца 35 — 50 гроша, из Јагодине 24—30 гроша. Но скоро нећемо имати такве велике цене, зато неће се ни моћи износити храна из тих удаљених меета. Уз то је у тим окрузима летина само две трећине лањскога рода родила, па су још и знатно ниже цене, те ће се само у извозу участвовати моћи Смедеревачки и Крагујевачки округ, а од ћупријског свилајнички срез. У београдском је округу што може боље родило ; више има шенице него лане, јер је више посејано било. И. у Ваљеву је добро родило, премда нема изгледа, да ће овај округ много извозу допринети, јер су ту сељаци богати, па ће своју робу држати, чекајући боље цене. Од свију српских продуцената Ваљевчани најпосле ће попуштити од навикнуте високе цене. И у Шабачком округу врло с_у добро родили и шеница, јечам и зоб. И ту је ове године више посејано, него ли лане. Штета, што се свуда у Мачви много главица налази у шеници, и бојим се, да због тога тамошња роба не ће бити добра за извоз. Јер ако се Шабачка шеница брижливом манипулацијом одмах после вршења и честим решетањем не смести у сувим магазама, неће се моћи ни по сасвим ниским ценама продати, јер, као што рекох, овако није за извоз. Свуда у Србији, ако овако остане као што се показује, биће толико кукуруза, колико најстарији људе це памте, ПаПЧСВО, 25. Јула. (о, д.) У житљој радњи номамо готово никаква обрта а то због тога, што су довози још веома слаби, пошто продуценти немогу да доврше послове оцо жетве због честих кипга. Ове су уоцште свој храни доста штете допринеле како у погледу каквЧ)ће, тако исто и количества. Довози се за сада састоје поглавито у јечму, на који доста купаца имаде; цеиа му је данас ф . 1. 40 *, жито се веома слабо довози, а плаћа се ф . 2. 50 -г ф 3. То исто важи и за зоб, која се по 1, 20 — Х.ЗОузима.— Мерсца Јула п. р. ова је храна са ириватним лађама иа Цанчева послата: 17. Јула с пропелером „Слоге" 6000 вагана кукуруза и 3000 вагана жита за Цешту; са лађом „Троједна краљевина 1 ' 5000 вагана кукуруза за Сисак; са лађом „Габријел" 6800 вагана кукуруза и 500 вагана јечма за Пешту.