Zemunski glasnik

У Зему, 10. Иове.мбра 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЈ1АСНИК

Земунлкн Гласник иалазИ Недељом у јутру. Цена му је годишња.5 форинти ^ оаминотама заједно с понгтарнном и.ш достављањему кућу. За предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша туреких, ван турске ноштарине, коју нредбројници сами имају плаћати.

Предплату на Земунски Гласник прима ип Лустрије Сопронова печатљл у Земуну, из Боограда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Б( оБрој 2. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и СтареСрбије предбројв се у плаћеним писмима код унраве вилајетске печатл>е у Сарајеву. Беа новаца никакве се не увазкавају наручбине.

Наш занатлијекн сталож.

Од свију промема законских у Новнје Доба, ии једна није толиког утицаја имала на друштвено-економско стање варошана у нашим крајепима као занатлијски закон. Опај је иреокренуо све досадашње појмове о занатлијској и трговачкој радн.и. Истина, закон тај издат је на основу ноних друштвено-економских начела. која прописују нотпуну елоббду људскоме раду и то са свим прогивно појмовима што их из среди.ег иека наследисмо; а.ш закон је та[ изазвао гфомене, што веома дубокр задиру у друштвено-економску страну. За доказ томе ваља да наведе.мо само реалиа права занатлЦЈска, што су скопчана са појединим непокретностима. Кућу једну на пример, што су је на годину две пре нег што је изишао речени закон, ценили на 25.000 Форината, носле две три године нису је ценили ни у Пола толико. Али не само да су појединци претриели оваке штете у своме иметку, него је закон *%ј и друге занатлије у њиховоме стап.у потресао. Пређашње јеснаФск^ устројство чувапге их од прекомерне конкуренције, јер мајсторско право беше повластица противу ње. Да су се наше занатлије тим правом својим користили колико су више могли, сведочи нам сила препрека што их на пут стављаху тада готово свакоме калФи, кад је хтео да се вади за мајетора. Последице отуда беху, што се занатлијска радња у опште уназадила, и што многи иемогаху својом способношћу да се користе. Но ово благовање негдашњих мајстора укиде нов закон о занатима, што је људскоме раду и вредноћи нриродну слободу и право иовратио. Законодавцу поглавитаје иамера би-

ла, да се занатв унапреде и да процветају. Осам година протекоше, откако закон тај постоји, па видимо ли , да је своје лепе цељи постигао ? За ово време неимадосмо прилике да опазимо како занат истински напредује. Његове творевине нити су боље по каквоћи ниги им је конкуренција оборила цене. А видимо и у броју да тих занатлијских творевина нема више него гато је ире било. Шта више, видимо још и то да туђинска конкуренција, то јест горњих места, што су у радиности далеко напреднија, све већма узимље мах у нашим крајевима. До сада дакле последиц<?-"ловог закона небеху занатима ни од какве Фајде а овамо дубоко задираху у материјално стање занатлија наших. Они се додуше сада много више труде него пре. но резултати тога труда њихова ништа неприносе томе да се занати усаврше, него су још узрок толиким кубурама, с којима иаше занатлије морају да се боре. Прва и најглавнија тешкоћа та је, што су одношај»г мајстора према радницима своргм са сшвИпоремећеии. Доброме и ваљаноме®рЦенику ни је иужда да своју вештоћу у хатар другоме посвећу је. Мало нисманце са жигом од неколико крајцара довољно је, од калфе да постане мајстор, и да отвори своју сопствепу радњу. Сад када ту своју цељ постигне, настане и за њ она иста кубура, под којом је његов пређашњи мајстор стењао, а (^д ваљаног раденика иостане мајсторчић што једнако кубури.Има ту још и других штетних иоследица гато се појавише' усљед реченог закона. Начело о индивидуалној слободи , што је извор закону о занатима, изазвало је у раденима сасвим друге појмове о своме сталежу. Кад су видили да само до њих стоји иа да од зависних раденика ностапу госнодари за се, јако

ослаби дисциплина. — Неста оне негдашње иослушности, реда и труда, неста дакле и услова што су нужни једно да се раденици у своме послу усаврше, а друго, вдто су основица да се материјално стање мајсторово унапреди. Треба само имати поела са нагаим занатлијама, иа би. се уверили , како они са својим калФама иа и са самим шегртима кубуре. Много је патњама занатлијским доиринело и то, гато су сада полацијске наредбе у обзиру на гостионице јако попустиле. Рад занатлијски изискује поглавито и телесну снагу. А онај, који до по ноћи у механи седи или из једне у другу тумара, не може да неослаби , гато му смета да врши своја посла. То је сад само један од многих момената, што у том виду наведосмо, а да не сиомињемо моралне губитке такога живота. Ово јеверна елика садагањег занатлијског стања у нагаим крајевима, гато нам је занатлије сами изноее кад се с њима у разговор упустимо о таким стварима. А еваки ће им онај за право дати, који је имао прилику, или управо неприлику, да са њима имаде посла, па и ако им неодобри, да је свему томе крив нов занатлијски закон. Белики део тих неповољних појава ваља да потражимо у садагањим у опгате друштвено-економским па и политичким ириликама, као у прелазном в])емену, где се све на ново ствара, и други се склоп друштвено-економскоме стању спрема. Речеии закон важи и за трговце. Но ту се оиажају добре поељедице, како у опгате тако и у појединце. Имаћемо прилике да и о томе своје оиаске саопгатимо, а овај пуг ћемо само да испитујемо даље узроке тужби занатлијској, као и сретства којима би се тој незгоди доскочило. (Наетавиће се.)