Zemunski glasnik

б) НолаЖу одбору свака Фри мебе1ј;а рачун. в) Воде нарочито надзирање над дотичном покретном и непокретном својином; подносе гбдишње иввестије о стању речене својине; чине предлоге, како би непокретна својина веће користи могла доносити, а и о том, ако би се обнављања или грађввнне какве предузимати имале. У осталом имат ће политичке власти у војеној Крајини досадашњи уплив у погледу свих горе жавначених дужности епитропа, као што ће надаље у подручију војене Крајине и у ногледу затвора благајне и сахране црквене имовине остати у крепости досадашње одредбе, с том ипак разликом, да црквена скупштина или одбор може на место епитропа и којем одборнику поверити трећи кључ благајне. § 42. Дужности старатеља сиротих и убогих у главноме оге су: а) Они воде бригу о сиротама и убозима општинским б) Воде рачун о приходима и расходима; трошс на сироте и убоге по упутству одбора; полажу свака три месеца рачун одбору, подлеже у обзиру прегледања касе, и чине предлоге одбору, како би се имање то умножило. в) Они скупљају добровољне прилоге за сироте и убоге.

— Из Београда нам пише наш допиеник ово: „У прошлу недељу био је овде учитељски збор. То је пј)ви у Београду и у С-рбији. Отворио га је сам г. Д. Матић, министар просвете и црквених посдова, а присутних било је до 50 лица. Ту је бидо осим београдских учитељајош и грађана, професора и чиновника. Ту вам се лепо и мудро зборидо о унапређењу шкода и о прихваћатву најбољега метода за основне шкоде наше. Идући збор биће опет идуће недеље, а изгдед је, да ће се такви зборови завести и по цедој Орбији, као што је већ у народа, који теже напретку, на и код вас наше браће, као што је и наш министар нросвете у својој беседи споменуо. Нека би бог дао, да и овај корак тежње за напретком уроди депим "пдодом нашем народу. - За нов дист „Јединство" знате већ ко га уређујс ; вредни књижевиик и познати родољуб Стојан Бошковић. Сад ево још један нов дист; зове се „Правда" и заступаће све гране правних наука. Какав ће бити видићемо. Има ће три уредника. Поред тога издазиће од нове године и „Судски дист" који ће имати на истоме пољу да ради, а који се још детос огдасио. Можда ће на огдасу и остати. Чује се даћеосим свега тога, још и нека друга два диста издазити. Ти незнани (незвани?) уредници, као да воде сдабо рачуна о читајућој пубдици , иди су сродници с неким војним пубдицистом, који вади концесије на три четири диста уједанпутијошпоред свега тога иише дописе у „Нанредак" из Земуна. Ваљда су такви ти ведики духови! — До-

I ђе нам посде тодикога времена и Мидован Јанковић. Ми сдабо читамо амо „Напредак," ади чујемо, да се чуди предаску његовом и „Заставином." Нама бога ми није ни мадо чудно, и оно што је њему загонетка сада, поштеним је људима одгонетка. Па тојебар као на ддану — што је год свесним и искреним родољубима мидо , њему мора бити не мидо. Разуме се! Ја шта ће бодан радити, док чује , да је и Вдадимир Јовановић преко свију „установних" интрига његових и опет дошао у своју отачбину. А тај ће га гром скоро задесити. — Да вам јавим још што и о позоришту нашем. Оно даје три пут на недељу преставе и увек је пуно пубдике. За сад је као и са сваким почетком тешко. Гардероба је непотпуна, а и особље је оскудно, но помадо, па ће све бити. Сад је баш одбор издао позив, где моди свакога родољуба, да припомогне покдонима, као хаљинама, оружјем, књигама позоришним и т. д. Можемо се надати, да тај позив неће бити гдас вапијућега ! — Остави нас досадашњи тадијански консуд Сковасо, који је нет година овде био. Премештен је за консуда у Тангер у Мароку у Африци. Леп је спомен оставио код Срба. — Овде се говори, да ће се у уставној комисији покренути питање, да л' да се досадања окружна организација преуетроји на Форму маџарске жупаније са муницииалном автономијом. — Угарски сабор закључен је 28. Новембра. На пет дана пре сврншше и дедегације своје послове с којима је државни канцелар барон Бајст, као што веле, са свим задовољан. Њ. В. пресветли цар са царицом оставиће 4. Децембра Будим, одкуд ће се и царски двор у Беч преселити. — У мађарској тако су мах отели пустахије, да су већ и сам жељезнички воз зауставиди и похарати га хтеди. Нема дана, да се доповшази ма где нечине. — Подмаршад надвојвода ЈозеФ, млађи син покојног палатина надвојводе ЈозеФа, наименован за врховног команданта ново установљене угарске војске. Говори се, да ће скорим и неки од негдашњих угарских вођа из године 1848., као што је Клапка, Фетер и други наименовани биди за ђенерале те нове војске. Д |)У1савни канцелар постаде гроФом и добио је један спахилуку

Ердељу на покдон од цара-. А ведики жупан Коломан Бедековић хрватским министером без опредељења, Баном хрватским постао је барон Раух. — Из Пеште јављају да је 27 о. м. у 5 сахати из јутра умро на дадеко чувени и сдавни доктор Јован Балаша. Он ће бити познат и нашем свету и увереии смо да ће их доста с нами заједно рећи: Бог му дао у рају насеља. — Вједичком мајдану од соди у Галицији, за који веле, да је најзнатнији у свој Еврони, велика се несрећа показада, од које цедом мајдану пропаст грози. Пре неког времена наиђоше рудокопци, тражећи неки минерал, наједан извор у стени, који бешс с почетка незнатан, но после тако је сидно из њега вода извирала, да су сад сви оближрви ходници и друге мајданске дубљине поплављене. Зидане од три хвата додме, што брзо градише, да се вода не би пролила и у даљне ходнике и сав спрат поплавиди, не беху ни одкакве користи. Сад ће се покушати са нтмрковима, да се води изцрпи. Боје се, да ће вода истопити стубове и сводове од солских камена, што држе катове од мајдана. Ако то буде, дако се може сав мајдан срушити. — У Бечу сиремају се жестоке борбе рад избора Градопачелника ггрестоднице, које је место, као што је познато, упразњено смрћу ваљанога Зединке. — Из Мостара јављају немачким дистовима да се у Херцеговини више стотина херцеговаца Турака, Срба и Католика сложило, да туже у Цариграду Осман пашу због гвеговог насиља нанешеног тамошњем народу. — Сваке јесени пробави цар Наиодеон са царицом у Компијењу, и ту се чине весеље и дови се дов, на што се позивају редом многи гости. Ту пре неког времена мадо што није страдао енгдески иасљедник принц Ведс од грдно ведиког јелена, кога је ловио. Рањени јелен нападне принца и са својим роговима свали га с коња. Принц би страдао, да му није цар Наполеон са његовом пратњом у помоћ притекао. — Страни листови јављају за заверу московских и кијевских ђака, коју открише ту скоро. Полиција