Zemunski glasnik

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Ове недел.е имамо доета материјала из опгнтине да саопштимо читаоцима. У Понедељник била је скупштина варошких заступника, а 11. и 12. о. м. пак седнице црквене општине. 0 општинском већу наћи ће читаоци опширно извешће на дотичном месту овога листа; шта се пак радило на састанцима црквене општине о томе говори следећи допис, који сав печатамо с том примедбом, да ћемо у идућем листу објективан извештај о бурној седници црквене општине од 11. о. м. донети. Сад је морао изостати због оскудице са простором. Речени допис овако гласи: ж. — „Чујући са више страна, да наша два-три нозната демагога и лармаџије, којима је главни задатак опадати све оно, што се на срећу српства клони, по вароши нашој силом хоћеју, да изврну закључак црквене општине о будућем избору чланова за нову црквену општину, немогу на ино, а да у неколико речи несаопштим какав је љен закључак, тако исто и побуде, због којих је она онај закључак донела. § 18. II. б. потврђених закључења гласи: „Бирачи су у општини сви општинари мушки, који су прешли 24. годину живота свога, који определене прилоге на иодмирење црквено-школских потреба уредно доприносе, и не дугују на то за последњу годину. Изкључени су од права бирања они, који су због каквог злочинства осуђени, а к томе и опи, који имајући рачун о каквом општинском добру или заводу такав за месец дана преко даног им рока, нису положили." Црквена опгптина закључила је: да за сад могу они бити само бирачи, који су 24. год. навршили, који плаћају општински ирирез и свештенички бир, и недугују за то за 1867 год., а који су од тих навршили 30. год. ти могу бити и за скупштинаре изабрани, Онштина је за то овај заклучак донела, што се досад под „определеним прилозима на подмирење црквено-школских потреба" није могло друго што узети, доли општински прирез и свештенички бир, јер се досад одтуд издржаваху школе и свешгеници. Даље је црквена општина закључила: да како бирачи, тако исто и изабрати за скупштинаре немогу они бити, који нису 24. год., одно-

сно 30. годину прешли, који неплаћају ништа у име општинског приреза и свештеничког бира, који нису изплатили интерес за 1867. год. на узети новац из црквено-школских Фондова, који немају на своје име никаквог имања преписатог, и чије жене плаћају општински прирез и свештенички бир, а тако исто они, који су због каквог злочинства осуђени. * Општина је за то овај закључак донела, што се под речима: „који имајући рачун о каквом општинском добру или заводу положити," неможе друго што узети, доли црквеношколски фондови . Шта је пак и оне, који неплаћују ништа у име општинског приреза и свештеничког бира, изкл>учила како од бирања тако исто и од изабраника, то је за то чинила, што је држала, да онај, који досад није ништа на издржање црквено-школских потреба уредно доприносио, да тај засад неможе никаквог права ни имати, а због тога је и оне изкључила, чије жене плаћају општински прирез и свештенички бир; а кад буду они на своје име плаћали на издржавање црквено-школских потреба, онда ће они и права имати. Општина је држала, да прво иду дужности па тек после права. Ово је дакле закључак црквене општине, и ово су побуде, због којих је она тај закључак донела. Она није имала личности пред очима, већ се строго само закона држала. Општина је закључила даље: да се штампаним плакатима позову сви они, који нису платили општински прирез и свештенички бир за 1867. год., који нису нсплатили интересе на узети новац из црквено-школских Фондова за 1867., да што пре исплате, како би и они могли постати бирачима, и они, који то исплате, имају се јавити г. Ироти, и овај ће их предложити општини, да их ова упише у сггасак бирача. Даљејеопштина закључила, да се штампају имена оних, који до сад по закључку општинском могу за скупштинаре изабрати бити, а ако их. се доцније ]ош пријави, који по закону тако!)(■}) могу изабрати бити, то ће се и њихова имена доцније штампати. Ми молимо сваког, који ове ретке узчита, да их саопшти и онима, који их не буду читали, како их неби други, криво о закључку општинском известили. (Онштинско всћс !). Дсцсмбра.) Нретседник! г. Градоначелник. Извештач: г. варошки управитељ. Перовођа: г. варошки адјуцкт, Мађистратсгеи нриседаици; г.г. сеггатор П. Потровик и А. ЈовздоваК,

варошки преставници г.г. Коета А. Иетровик, !?. Солар, Ст. Марковић и А. Д. Јовановић. Ошнтивара било је двадесет и четири. Почасно претседниково место заузимао је г. ђенерал барон Кшиж. Седвиц.а се одпочела у пол десет часова. Пошто је претседиик седницу отворио рече г. ђенерал, да пре него што се пређе на дневни ред имао би неке примедбе дачини, којеје побележио. Прво је приметио, како у Францталској немачкој школи много деце, а у горљоварошкој напротив знатно мање имаде. То није добар знак, и родитељи треба потпомагати власт, да и у Горњој вароши деца школу боље посећују. По том вели, да је ва општину од потребе, имати шљунка прсправљена, а овога, као што чује, има доста у најближој околини вароши, одкуд би требало да се доноси кад вода опадне. Нека се тај материјал нађе свагда у преправности, јер увек је од потребе за варош. Лако је дереглијом доносити шљунка и песка, а и не сумња, рече, да неби агснција у томе општини од помоћи била. Још и трсћи предмет, рече г. ђенерал, има да саопшти заступништву. Нре неки дан дошла му је од непознате стране једна денунцијација, написана на српском језику, коју хоће у немачком преводу да прочита. Ово анонимио писмо износи више страна и најпре говори, како је писац из „Зем. Гласника" за то дознао, да г. ђенерал често долази у општинске скупштине, те се живо заузима за унапређење благостања наше вароши. То је писцу дало повода да се одбрати на њега и да му у име више својих једномишљеника изјави јаде и иевоље средњег сталежа и помоћ да иште за сиротињу. Јер, вели, да у Земуну има становника од три Феле, богата, средња и нижа класа. Богата класа живи добро, а и нижа класа, тако рећи иродетаријат прилично излази на крај; али средњи људи, они, који највише терета иосе, који стењу под дневним бригама, њима је додијало садање стање. У општини сами су богаташи заступљени, који нити маре, нити хоћо да маре за сиротињу. Њих славољубље исиуњава, они желе само да су гоеподари. Средњој класи, која није заступљена у општини, намећу они дације, које она носити не може. То јасно показује, вели незнани писац, општинеки предрачун, који је ту скоро обнародован у „Зем. Гласнику," и кога је број денунцијацији придода); И мађастратске званичнике политично-административног оделеља писац оптужује заједно с^ варошким заступништвом. И њима иребацује не поштену и трошаџијску у праву са општинским приходом. Он ту особито навађа неке трошкове за које по његовом мнењу неможе се одговарати, па и е тога не само , што има деФицита око 2000 Форината, иего је и приход преторан, почем џе сви варошки трошкови могу смањити на 10.000, а не 20.000 и више Форината да изноее. Он је једанаест точки навађао, које му се виде, да иајвише заелузкују пажњу ђенералову. Прву тужбу подигао је због варошке болнице. Ту он налази сијасет мана, аништа доброга. Мало Земунаца се лече, вели, у нашој болници, највише су стравци, а општина троши на тај завод више хиљада годишње. Болесници тако су хрђаво неговани и храњени, да непрестано пате од глади, а неки ту и умреше од глади. Болнички доктор сам за своју личну потребу уа{ива велики део шпитаља, па он као и болнички служитељ троши на рачун општинске касе. Овај, на пример, вели денунцијант, троши на дан до двадесет олби вина, као што то оближни гостионичари посведочити могу. Више од 3000 Форината, рече писац даље, стане вароши ноћна стража, од које нВкакве користи нема. А какве помоћи може биги од стражо, која се састоји из самих немоћних стараца, који се као нокне аветиње вуку по сокаци. Уз то има она и свога комесара, који је добро плаћен из онштинске касе. Потом говори незнани писац о осветлењу вароши. Та је рубршсау предрачуну, вели, назпачена