Zemunski glasnik

98

Руна на рукаву. (По Чоке-у)

О д л а з а к. Кад уђе у своју собу, затвори за собом врата и баци се на иостељу. Грозница га јс целу нок тресла. '1ек што је сванудо кола су већ иред куком стајада, а се.ваци цоврве, онколе кола и кућу, да свог добротвора још једном виде и благослове. Јер Миливоја је за кратко време свака породица у селу заволела. Он беше свима нриЈатељ и сваком је добра чинио. Он Је у нотаји више добра иочинио, него што би ко и помислио. Сад се тек снуда говорило какоЈе болне лечио, наге одевао, гладне ранио, сиротињи дугове нзплаћивао. (Јваки је родитељ мислио да је Миливој њему само добра чинио, и само њега л.убио; јер штОГОДЈе коме чинио унек х-а опомињаше да ником о томе не говори; али сад сби ожалошћени, што им одлази, исповеде један другом сва добра, шго је коме учинио. Кад Миливој у собу у!)е да још последњи пут ДоручкуЈе , застане надзорника и Милевину матер где плачу. Доручак се донесе а Миливој гледчше свакојако да их умири. Сад кад је за пут све снремно било, он први устане од стола, обоје иретисне на груди, иреиоручи се и оде. Оп ни толико снаге у себи имао иије, да за Милеву бар штогод замита. Ал сад — кад се с овима раетајаше, ухвати госиођу Божићку за руку и невесело јој рекне: „Кажите Милеви моје доздрав.ве. Реците јој да сам је страсно љубио — и да ћу је довека и на оном свету исто тако љубити," Кад је из куће изашао — водећи надзорника и гОспођу Вожићку иепод руке, на целом народу беше туга извајана и све је око њега плакало. Миливој је врло троиут био; он хтеде евоја осећања утишати, у кола екочити, и одједаред одлетити одавде. Али у тиц мислима, прене се на један врисак, који би га задржао да је кроз рајека врага проћи хтео. Он се окрене а Милева у јутарњем оделу, бледа с исплаканим очима и неисказаном тугом стајаше пред њим внчући га но имену. Али видећи силан евет, који овде скупљен беше, на мах се тргне; али јој ее одма затим учини као да је сав свет празан, као да никог више па њему нема. 8а тим аође Миливоју и ]>аширеним рукама га грчевито загрли, притиште му једаН ватрен по.вуб на усне па

повиче: „Бог вас чувао! Опростите, ја умирем! - ' — Уатим се отргне и отрчи у кућу. Миливоја као без душе попну на кола. Кочијаш је лагано терао кроз ојађени народ. Миливој им од љубави и туге пружаше раширене руке као да их све на ерце пригрлити хтеде — а затим хитно зазвркташе кола и за час не стану из села.

Посета код г. Ковачића. „Па шта то све би ?" мишљаше Миливој, кад се мало умирио. „Шта је то еа мном било I Сама опсена! — 11а цео век човсчији ништа ниЈе до опсена! — ИаЈњеЖниЈи и наЈдубљи осећаји душе данас су ми испрекидани — и то ме живота моасе стати. 11а шта би и то еве било? — Опсена! Милева ме љуби. - Шта, љуои! - та њу оваЈ бол уништити, уароиаетити може као и мене. 11а шта ои из тог изићи могло '( — Да ми, смо се касно разумели, али да смо ее опет мало пре разумели оило би прехитрено. О раЈека душо, ти сада нншта не желиш до емрти, Јер еамо ће те она утишати, и оолове ублажити. Ох, да ме света дужност не везуЈе, волио би стопут умрети него да се сама богиња у мене заљубила и заволила ме. Оада за ме под овим небом нигде мира, етанка ни ереће нема. Та овде на земљи НаЈдивниЈа ерећа и наЈпакоениЈа бее две еу наЈиекрениЈе еестре. 11 о зашто грешим'( Јзог Је непостижим. Та још ми се оваЈ сан испунио није, па зашто већ да очајавам? — Ја само моју дужиост испуњавам. Ево, ја цео свет, нријатељство, љубав, Милеву и сам сеое жртвујем Једино дужноети ради, коју извршити морам. — Тако Бог хоће. — Он све најбоље уређује а ја само ђу тат и морам. Ох, та он ми је отац н Тако Миливој сам себи говориВ1е. Али одједаред се охрабри, и смејао се својој судби: ;) 'Ри си море сам крив што тол ико патиш!" говораше у себи. „Јер са д б и б ез по бриге у источну И н ђ и ју путовати могао, да Милеву заволио ниси. А што је Сад тако љубиш, то ништа друго није до страст. Да је тај мој поочим, зацело би ми рекао: Виш сине, ти имаШ страшну рупу на рукаву. Али све, све само сирота Милева да се не мући !" Пред вече стигне у варош. Таки оде банкеру Ковачићу. Овај упреиасти кад га виде, али се онет обрадује што га већ х^од себе види:

„Ево ја вам сам на ваше 1 пвсмо одговор доносим." „Дакле шта сте закључили Т л упита банкер. „Да идем у источну Инђију. Ја сам моме иоочиму много дужаи. Вато би највеће страшило на свегу био, кад би га тако стара и иејака у тој несрећи гледао. Та побесиити морао, кад би знао, да ме та часна и поштена старина, ширећи своје слабе руке узалуд у помоћ призива." „То је лепо, то је поштено, љубазни Миливоје, али оиет помислите шта чините. Пут у источну Инђију није шетња. Ко вам може добар стајати да ли ћете и каде ћете тамо стигнути. Нитање је да ли ћете одма лађу наћи ? Та ви се разболети и пропасти можете. А догађа се да се лађа и утопити може." „То је све могуће. Али бар би своју дужпост извршио, а за даље би се в провиђење постарало и све онако уредило као што ваља." „И то је лепо. Али ако би добри Марић — јер он је већ етар — пре умро, него што би ви до Калкуте стигли? На што би онда тај узалудан пут био? 0 тим би сво ваше имање жртвовали, а нрекинули би и ваш тако красан иосао, ког сте започели." „Мој иосао не да ее никад прекинути; јер еав та) посао ја својом дужности називам, којој ево сад па сусрет корачам. Па ако се баш као иросијак повратим, онет ћу себе зиати заранихи. Ја сам још млад, зато ме ее прођите. Сад вас само још за меницу молим, е којом ћу у •Лондону моЈу готовину нодићи моћи. Уато сам к Вами и дошао. Ако што господару Марићу иослати желите, с тим боље. А Ја ћу вам сам за то дужпик остати, па кад се вратим удвојеним интересом ћу вам поштено исилатити. Ма носле као роб радити и мучити се знао." „Ви врло племенито мислите. Но хајдете да сад мало ладнокрвније проразговоримо. Господар Марић би на сваки начин волио да му ее новац пошаље, него да ви тамо идете и процее му истерате. Узима ли новаца, биће са свим задовољан и лако ће средства паћи себи у свему помоћи, иа ви ћете му онда сасвим излишни бити. Вато сад само реците, колико ћете да му од мојих новаца пошаљем? и ја ћу му сместа послати. Даиашњим даном Миливоје лакшеје једној меиици него човеку у Енглеску отићи. То сад врло тешко бива. Вато ме поелушајте и иримајте мој еавет."