Zemunski glasnik
У Зтпу, 2. Фебруара 1869.
_
8вИунсКп Глас.нлк Ивлази Недељом у јутру. Цена му је годинтља 5 фо - Преднлату па Земунски Гласник прима из Аустријс Сопроновапечатља рннти у банкнотама заједно с поштарином или достављањему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашље Србије г. Велимир Валожићу БеоВредбројнике у Србији стапе лист овај дукат цесарс.ки с поштарином. Број 14. граду. Нредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, ХерцеГовину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без поштариие, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбЉне.
Глас у скоЈе рба. у) Царским решењем нопа се дотација нашег свештенства заведе у ауст/држани. Озбиљан је то нредмет зф наше размишљавање. Народ је забринут, што мора у једаред и нарохијалне домове подизати и свештенству парохијале давати. Прегледавши панчевачки протопресвитерат нађо да је заиста оправдана брига народа због великог давања за свештенство, јер ту је за 42 свештеника од потребе 29500 Фор .То је заиста прилична с.ума новаца, коју ће морати народ сваке године поред других великих својих дација да даје. Тежак ће то бити залатак и за оне који плаћају, и за оне који ће купити. Давања ова сваким даном све већма се гомилају, а иотребе су учестаније. Народ је наш истина у новије доба и са својом економијом напред коракнуо, разуме боље радњу своју земљоделну, а и промет добро је сватио; и штед.вивост се увиђа но неки мести боље него пре, неразмеће се баш тако свуда кад се има. Али опет бојазан је да неће народ наш у пупољку своје самосвести за радњом од толиких давања под терет подлећи , да неће осиротити и у нужди своју имовину туђиицима продавати. Ми морамо сувише на опрези бити, ако нисмо ради да се странци по земљи напгој, која је наших праотаца, а и нашим крви прилично заливена, шире! Населбине туђинскеу граници већ су започеле.Нећемо ли зар на иамети имати, да насељепици као поплава по сел има српскигб нерасиростру се и где је коме Србину нужда, кућу и земљу не прекупе. Такове мисли нодале су ми новода, да ово о овоме предмету предложење за панчевачки иротопресвитерат учиним: да се за издржање свештенства извесна количина земље од рита узме, која би годишње продаван.», сумудавањасвештеничкедотације } нашем крају изнела. Како је панче-
вачки протопресвитерат искључиво у панчевачкој регименти, икакојег. садашњи обрштар ове регименте рођенисин, којисвоју иостојбину добро нознаје, и као Србин одушевљен је: све нам околности у помоћ притичу, да би се ово дало извести, ако би се све обштине наше регименте у ову жељу сложиле. Јамислимда је боље дасве наше обштине заједнораде, него свака за себе. Над целом количином земље која би се на ту цјел одредила, имале би укупно све обштине руковати, и свака свој део за своје душепопечитеље примити. Овога ће се пролећа сав рит премеравати, и са свим нова и друга рчтска земљишта обштинама означити. То& 6л ириликом најзгодније било да се обштине сложе и на два или три месга за парохијал целог овог округа, известну количину земље најпре одреде, па онда дасерит општинамаколико којој припададели. Кадузмемо суму наиред изложену, колико за панчевачки протопресвитерат нрипада нарохијала, дало би се са 2950 ланац по 10 Фор. рачунајући, 29500 Фор. подмирити. Да распорежемо за сваку огнптину нанчев. протопресвитерата колико би од своје ритске земље морала придати, да може парохијал евој платити:
Нанчево 400 лаи. Хомољица 100 „ Брестозац 60 „ Плочица, 50 „ Ковин 130 „ Острово 40 „ Баваниште 560 „ Ново Село 240 „ Ц1 епаја 180 „ СеФкерин 120 „ Опаво 130 „ Баранда 100 „
Сакуло Идвор Јарковац 100 Ботош 140 Томашевци 130 Орловат 100 Флркашдин 80 Чента 130 Перлез 130 Борча 50 Старчево 50
120 лан. 100 „
Свега 2050 лан. Кад би се општине сложиле за ово предложење, ова земља морала би се на више места узети и то онде где би се могла најбоље под закуп издавати. Ако би се ко посумњао да ће се по 10 ФОр. моћи ритска земљапродати, упућујем на Панчевце, који по војловачком, овчаиском и борчанскоМ риту од више година баште држе и ритску зе-
мљу још скупље плаћају. Па нека се и недобије за сада 10 Фор. по ланцу, кроз неколико година, како народ све већма за земљоделство прихвата се, подигнуће се цена земљи. А шта ће бити док се ритови задолме ? Уступљеназемља за свештеничку дотацију неби престала бити општинска; само што би она одвојено од општинског земљишта, укупно са земљом других оиштина стајала. При делењу рита добиле би општине онолико мање рита у своје земљиште, колико су за иарохијал свештенички укуино са свима општинама уступиле. Кад је могло Панчево неколико стотина ланаца ритске земље дуиавском паробродском друштву на век поклонити; зашто неби и сада известну количину, не поклонило, него само наменуло за издржавање свога свештенства? Колико је жртве од кад граница војничка постоји, народ Панчевачке регименте иодносио и сад подноси! Ко незна за каменити пут од Ианчева к Вршцу идући, когјенарод трудно направио и дан данашњи га издржава! Народје сазидао у Панчеву онај дивни шпитаљ, што га ретко која граничарска варош има, о свом трошку и труду и данас на њега прилоге даје. Народ је подигао у штабу свом и више зданије о свом новцу; а тако исто и по кумпанијама. То су дела произволна, што је народ без да је морао учинио. За силно кулуковање и друге радње од памтивека што је народ гходносио, и да неспомињем. Можда ће се изведење овог предложења немогућио учинити, што су гдекоје наше општине са страним ицродима измешане. — Но зар овде неможе се помоћи, ако се другим парлдностима по броју етановпика онштинских, њихово — колико им припада њима на расположењу уступи. Такови су се случајеви и досад догађали, пак су се изравнали. Све седаје извести, само где је воља права. б.