Zemunski glasnik

161

чи не сматрају те акције као уложну главницу, они ће их одмах на бечкој или пештанској берзи да продаду, и то са добрим добитком. Ево како. Као што је данашње стање речених берзи може за извесно узети, да ке се тих 10000 комади акција за месец дана продати моћи, у толико пре, у колико неће бити потпуно уплаћене, него само ВО°/ 0 , дакле неће купци морати одмах 40 рећ само 12 дуката за акцију платити. Није претерано претпостављати, да ће се при продаји једно на друго дванаест Форината на свакој акцији добити што код 10000 комада чини 120.000 добитка. Главни део тога истина одлазиће у џеп Франко-угарске банке, и то не само од оних 5000 акција, које је себи при оснивању задржала, него још и од осталих 5000 комада, Јер погодба је закључена, између основача и речене банке да београдски акцијонари само њојзи морају продају својих акција поверити, за који посао она је погодила 5000 дуката у име провизије, што по данашњем курзу чини 29000 ф . Дакле од надати имајућег се сувишка од 120000 ф., франко-угарска банка однеће 89000 ф ., а београдски основачи имаће 31000 Форината добитка од тог поола. А да ће се сувишак од дванаест Форината иа акцију постићи, доказ је томе сувишак од 24 — 25 Фор. што се већ плаћа на акције скоро установљене аустријско-египатске банке. Но уз то је Франко-угарска још и други пробитачни услов за себе добила. Орпска банка је обвезана, да се при будућим својим пословима у аустријско-угарској држави једино посредовањемФранкс-аустријскебанке служи. Тиме је ова себи стекла сигурну и пробитачну по њу муштерију , од које ће имати сваке године лепе користи. А да ће српска банка у том погледу своју обвезаност да држи, за то гарантују три члана управљајућег одбора, које наименовати Франко-угарска банка себи је право уговорила.

Рекао сам, да ће акције новог овог завода без сумње у др.уге руке прећи, јер тиме ће основачи прву добитну операцију своју произвести. Али то није ни од какве шгетне последице нити по сам завод нити пак по домаћу нашу радњу, шта више , отуда ће по београдску пијацу тог добитка бити, што ће се продајом тих акција на бечкој берзи Србија увести у економски и финансијални међународни обрт европски, што је без сваке сумње од знатног народно-привредног значаја по нашу отачбину. Речено је, да Франко-угарска банка има право три члана одборска наименовати. То не шкоди ни мало самосталности овога српскога кредитнога завода,јер његов устав изриком прописује , да осталих осам чланова морају сриски грађани биби, дакле ће се тим определењем и онај нужни број акција морати сачувати у рукама српских грађана, који је нуждан да акцијонари могу постати члаиови банкске управе. Шабац, 7. марта. (В. Р.) И ова недеља ирође нам без икаквог обрта, за који би вредно било да вам сиоменем. Довози еу носве слаби, па с тога се плаћа шеница но 60—64, јечам по 50—51, зоб по 56—58, пасул> по 90—95, шљиве по 120 до 140 гроша °/ 0 ока. За Сисак се товари једна растовача за рачун земунске куће Ј. Е. Ф. са зоби, јечмом и шеницом, и један шлеп само са шеиицом, Исто тако товари се неколико босанских лађа са шл>ивама за Рајевоеело, а оданде ће у Сисак за Трст, где ће да пролазе под именом босанеких шл>ива, зато и морају иристајати код Рајевасела. Код оваких прилика има паробродско друштво најбол>у корист од шљива, које до Рајева села у кирију узима, јер оно наплаћује око 40 новчића од центе више за овакови пут, него што његова права тариФа прописује. Радо бн желили знати, што је узрок тој повишеној кирији, која се баш код ове штације и то на шл>иве наплаћује? Рекли би, да то није без знања главне земунске агенп,ије. Оваком неприликом користе се само ириватне лађе, а њима се не приноси штета, као игго се можда мисли. Ио други пут више и јасније о том иредмету.

Пошта, 3. марта. (С. К.) Јоиг не могу да вам јавим за бољи пролазак радње, којој је стање оиако исто као што је ире било. Одмах с почетком недеље показала је неповољности, који је карактер кроз и,елу седмицу задржала. Што вести са свију странских иијаца рђаво гласе по шеницу, то је и код нас ова врста робе занемарена и износачи уздржавају се што више могу од куиовања, а и оно мало, што узимају, куиују само ради семена. Све су остале врсге хране занемарене. И са фином шеницом за млинаре беше врло ограииченог промета, јер и брапшо слабо пропролази. С тога овдашњи млинови само толико

раде, колико је нужно за неопходну потребу , и К У П УЈУ пгенице само по ниској цени. Цео промет ове недеље беше од прилике 80000 мерова, са 5, делом и са 10 новчића ниже него прошле седмице. Цена шеници беше: 88 -Фунт. по 4.65—75, 87фунт. ио 4.55 — 60, 86 -Фунт. по 4.40—45, 85 -Фунт. по 4.10—15, 84-фунт. по 3.80—95, 83 -Фунт. ио 3.55 до 65, 82 -Фунт. по 3.40 —45, 80/81 -Фунт. ио 3.15—20 ; тиске 82 -Фунт. по 3.60—65, 80/81 -Фунт. по 3.50—55 цолцента. Наполица је била занемарена и цена јој је по качеству од 2.90 до 3 Фор. цолцента. Јечам пиварски, који се тражио , те су цене сталне по 2.70 — 85; за језгриницу (малц) ио 2.30 до 45, за стоку (слабо се тражи) но 2.—2.15. Зоб пролази само за местну потребу, 46-Фунт. по 1.68 — 72, 50 -Фунт. по 1.73 - 74. (50 Фунти.) Кукуруз, готова роба по качеству ио 2.10 — 20, банатски за Мај-Јуни по 2.20 цолцента. Маст слабо се тражи , ииак се плаћа готова варошка роба с буретом заједно по 42 до 42.50; сеока роба по 39.50—40 Фор., српска роба по 38.50 цента. Цеђен мед по 18.50 — 19 Фор. , нецеђен по 17 до 17.75 цента. За восак траже 112—112.50, но не нађе узимаоца. Хањске босанске шл>иве, добру робу, држе на 7.70—75, али не беше знатнога закл>учка. Преклањским босанским шљивама је цена 5.50 до 6 ф., а лошије робе може се добити ио 3.50. Ирву сорту шишарке држе иа 19 ф . , али налазу се само по 18.50 узимаоци. Добра угарска и славонска роба пролази по 17.50 — 75, српска по 15.75—16 Фор. по качеству.

Јаван полпн. Као што подмугсга звер и подли зликовац крадом нападају на сваког, па онда у крш беже, тако исто неки без подписа дописник (као пасквилаит) напада у новииама на моју част са намером, да ме иред српском публиком оцрни. Путем истих новина опомењен, да са именом на јавност изађе, несмеде он то учинити, но управ душмански своје измишљене лажи и клевете наставља. Он се пред публиком несме показати, јер прво зна, да би публика, сазнавши га ко је, уверила се да је оно, што он пише, иакост и лаж; а друго и то врло добро зна, да ја умем моју част бранити. Почем још нисам добио од надлежне власти потражеНу дозволу, да клеветнику оиширно и потпуно одговорим, и да му за свагда лажл>ива уста затворим, то сам нринуђен, њега са овим јавно позвати, да ми се лично покаже, ко је, како ћу онда, — сазнавши с ким иосла имам, тај посао са своје стране његовој особи достојно удесити моћи. Ко ме изближе познаје томе не требам доказивати, да ми је скупља част него живот. — Лажл>иви дописниче! желипгли се о том уверити, то ми се покажи, ако имаш у себи и најмање поштеног и мужанственог осећања. У Земуну, 5. марта 1869. Димитрије Орсљ, помоћник варошке управе.

Шкода за играње к«д лава. Поучавање бива за децу од 7—12 година од 5 до 7 часова после подне; а за одрасле од 7 до 9 часова у вече. Мечена плата од особе јест 4 Форинта, која се напред неиште, већ кад че сврши ноучавање. Ф. Швацц, учитељ играња из Баје.

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

Пловидба местне лађе до 21. Марта. Из Земуна у Београд, у 7 сахата у јутру.

5. |

М а р т а.

Из Београда у Земун, у 7 и по сахата у Јутру. Из Земуна у Београд и Панчево, у 8 сахата у јутру и у 12 и по сахата по подне. Из Панчева у Београд и Земун, у 10 сахата пре, и у 2 и по сахата после подне. Из Земуна у Београд, у 5 сахата после подне.

Дукат цесарски Сребро ! ,5 °/ 0 металици Ови с кам. мај—новем 5 0 |„ народни зајам Акције народне банке

б.83 121.50 62.80 62.80 70.33 723,—

о.'81 120.62.60 62.60 70.25 726,—

5.83'/, 121.75 62.75 62.75 70.40 730.—

5.84 122,62.80 62.80 70.50 729.—

5.85 122.25 62.60 62.60 70.50 72,8.—

5.88 'Д 122.75 62.70 62.70 71.728,— | „ кред, завода

208.10

297.40

298.40

300.20

298.40

Из Београда у Земун, у 5 и по сахата после подпе.

1 Ловови 1860, годиае

102.70

103.70

104.90

104.—

105.—

[ Лондон

| 121. —

124.30

124.25

124.55

125,—