Zemunski glasnik

У Зе.м)П\, 28. маја 1869,

ЗЕМУНСКИ глдсник. Земунски Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопроновапечатња ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављаљем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беоцредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 30. граду. Предбројници из Босне, Херцеговиие и Старе Србије предбро.је За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатте у Сарајеву. Б< з поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Жељезннца кроз Грбију. Г\ \Ј У Бечу, 22. маја 1869. Данас држаше угарско држаино жељезничко друштво под председништвом г. Водјанера овде главну своју скупгатину. Управа друштва искаше пуномоћије ради грађења нових ируга, међу којима се налази и пруга дужом кроз Орбију и епајање са турском линијом. При том већању изриком се наведе . да би управа радо сама и независно копцесију од српске владе транЈила, или јшк се са трећом којом особом споразуме, ! која би можда већ од исте концесију имала или лакше добила. Жел.езничко питање по будућност Србије од такове је валсности , да је спаком Србину у дужности не само то питање позиавати, но о њему озбиљно и размишљавати. Тим прече спада то у дужност сваком родо•л>убу, кад видимо како срнска влада — имајући само маленкости и маловажне предмете у виду — не мотрећи на свој задатак и велику одговорност, испусти прилику из руке, да отачаству свом, позицију свему народу у овом светском послу, свезу између истока и запада, сачува. Само један поглед на земљопис, увериће нас да природни пут , јер најпречи са запада у Цариград и Солун , средом Србије води; то нам најбоље и прошлост сведочи. Преко Ћуприје (под Римванима ..Хореум марги") и долином Мораве имађаше Виааптија пут и свезу са западом. Доцније истим иутем иђаху крстоноше, а и турске ордије за Мађарску и Беч пођоше преко ТВ.уприје и Београда. И тако ће остати, па још у већој мери, кад исток са западом у узајамну трговачку свезу ступи. Октобра месеца ове године отвара се канал сујецки. и пут из средоземног у црвено море — водом. —

Трговина Европе са Арпском и Хиндостаном тим ће путем од сад ићи. Као гато је познато, између Британије и Хиндосгана је линија Беот град-Солун донде најкраћа , докле не буде жељезница дужом ЕуФрата и преко мале Азије у Цариград готова. Онда узима трговина ову пругу међу западом и истоком, но ипак поред Мораве и преко Београда. Познато је дакле, да је конзорција једна, кад се је регаила источну жељезницу градити, одмах и на Србију мислила , која се у том подузећу ни под који начин не да мимоићи. Та конзорција гшибавила 1е себи на]пре концесију од Турске до српске границе. Код Ниша ће се обе пруге, она од Цариграда и она од Солуна састати. Какав успех, каква величина предстоји дакле оној жељезници, која у себи спајава овакове две велеважне пруге, Цариград-Ниш и Солун-Ниш, а то је нагаа Ниш-Београд? Линија Ниш-Веоград постала би сувим оно, што јесујецки канал водом; свеза целог Хиндоегана и Аустралије са Европом овде би се концентровала! Она конзорција дакле, имајући већ концесију од турске владе , обрати се и на српску и заигате под оним истим условима, као и турским, дозвољење за грађење жељезНице. Српска влада одбије ту жељу, рекавши да је искана гаранција одвећ велика. Ал ова влада одбије и онда прогању, кад се је конзорција регаила, да ових 28 миља жељезнице кроз Србију без гаранције, дакле са својом гатетом гради, како би се само портином концесијом користити могла. Копзорција видећи, да при стегањеним преима Срба и ограниченом погледу њиховом нема за њу успеха, почне друге иутове тражити, наравно ван Србије. Најпре спадну на долину Дрине, после Восне реке, сад пак на ону линију кроз Босну

од Бигаћа на Травник, Сарајево и Нови Пазар. А ова пруга као да ће се скорим да почне градити. Србија , која је природним положајем својим позвата да буде кључ источие трговине, прети опасногаћу, да ће сасвим изкл>учена бити од светског покрета. ако не буде знала Згодну прилику употребити и са турским пругама у свезу да дође. Ова погрешка неда се випте по^ правити. Дауд-пагаа, као што видимо, свој је посао израдио, и Француска је већ ову линију кроз Босну усвојила, ирогласишви је заг задатак наполне части и - даће да се иста што пре у дело приведе. Сад се пре свега тиче, да Србија опет не падне у исту погрешку , и да тим не осујети будућност своју. Земља, која данас нема жељезнице, та је изкључена из општег напретка. Док свуд око њега зује и хукћу парна кола, у такој земљи влада тишина, становпици њезини јога по лугу на коњу путују, товаре на коњу гаиљу , и баш ако хоће мало и хуке, они ће гором пропевати и по коју пугаку од милине избацити. Мир и тишина ће бити у Србији ал тишина гробл>а поред оппггег обрта и радње других ; велико море има буре и утопи по гдекоју лађу, ал многе се и отму и госи лепа прихода довозе; бура и ветар чисте ваздух -- абсолутна тишина и мирноћа свакојаку гад и тмину рађа. „Ко се боји врабаца , нек не сеје проју!" —- Зар Србија да се боји од жељезнице и да се у коло ие вата са другим вредним народима? Питање је сад , на који начин и под којим условима Србија да се опег подухвати, не би ли жељезницу што скорије добила? (Свршиће се.)