Zemunski glasnik

У Земупу, 8. ј)нпја 180.

ЗЕМУНСКИ

Земупски Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је годишн.а 5 форинти у банкнотама заједно с поштарином или достављањему кућу. За предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. За Босну, Херцеговииу и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарипе, коју предбројници сами имају плаћати.

Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопроновапечатња у Земуну, из Београда и унутрапгње Србије г. Велимир Валожићу БеоБрој 32. граду. Нредбројници из Босие, Херцеговине и СтареСрбије предброје се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без новацз никакве се не уважавају наручбине.

О пројектима за унапрфње школа ј Војпнчкој Граннцп. Написао Г....р. №? ј& (Свршетак.) Рекли смо у поеледњем чланку, да наше време зактева, да школе не треба да су конФесионалне; но то не искључује, да у школи децу не треба учити вечним основима морала, што није оно исто, што и религија. У школи још треба човек да учи како ће свој интерес са интересом других у склад доводити; јер ни садашљост више не трпи егоизам а камо ли ће будућност. Током васпитања на овим принцинима ће у деци прави основи вере сами од себе постати и утемељити се у њиховој души; а специјална правила религије, то спада у круг кућевног васпитања. По овим начелима васпитања, у школи не треба да буде никаквих спољних знака извесне религије, као што су иконе, изреке и књиге. Особиго у овима не треба садрншна ни у чему да се осврће на религију. Књиге ваља сасвим прерадити, јер ове с којима се сад служимо маље више све су написане у староме духу и одликују се од чести строгим својим отцепљењем од појединих религија, од чести пак не одговарају ни с гледишта позитивног знања ни мадо. За то их треба прерадити сасвим, ако се хоће, да се тим поучним средствима ностигне цел. (Досад.је школа сматрана као служите.вка цркни. То нам доказују силне црквено-обреднс дужности, што их, како учитељи тако и ученици вршити морају , и то не само у цркви, већ и ван ове, н. пр. при литијама, чогребима и др. Колико се ту дангуби, ноказује старање новијих недагога, који би хтели, да се таки дангубни за децу и учитеље прописи,

ако баш не сасвим уклоне , а оно бар умале. У.) У школи пак не треба да се ни у ком погледу праве разлике између ученика разпих конФесија; свако дете, ма које вероисповеди оно било, треба да се прими у школу. У школи не треба да буде првенства какве вероисноведи , само таленат и способност треба да има преимућства. И школа треба да даје првенства ономе, који је најбољи , па био ма какве религи је, као год што је „надучитељ" онај који покаже најбоље резултате. Само на овај начин можемо се надати, да ће драгоцено време младости бити право приуготовљење за живот ; на тај начин можемо се надати, да ће се у школи утемељити права и добра наука, која је бада, на којој ће се моћи зидати благостање и срећа наших потомака. Таква у духу времена организована школа биће од благодетног уплива и на друга питања, која садашњост покреће. Суровост, која се иоказује у понашању између деце разне вероисповеди , она искључивост, што се на жалост сад међу млађапим срцима опажа, ишчезнуће заједничким живљењем и достојанством науке. Овим би се поетавио основ, на коме ће се моћи природно решити начело народности на корист васцелог људства.

И овим би наш посао свршили. Главне смо тачке пројекта претресли : говорили смо о педагогији , о регулисању учитељске плате и о унутрашњем преустројењу школа. Неки се поштовани учитељи с нама слажу , осим , што се тиче педагогије. Овдашњи одбор за претресање министај)ског нројекта одбацио је владин ирограм о том заводу. И ми смо одобрили минисТарски пројект само предпоставл,а јући, да се тим заводом добро и цели сходно управла.

Како основна школа тако и педагогија треба да су слободне од сваког утицаја религије; оне морају питомце сматрати као људе а не као чланове извесне вероисповеди; оне се морају старати за њихово умно и т е л е с н о васпитање. Дакле , као што не треба да су школе конФесионалне, тако исто не треба да је ни педагогија ; јер учитељи треба да су напојени оним начелима, што ће да улевају у срца дечија. - Још једаннут морамо ударити гласом на узвишење учитељског звања и на потпуну једнакост између њих. Она деоба учитеља у надучител>е, подучитеље, у ерарске и општинске учитеље на сваки начин треба да се уклони. Једнака дужност, једнака плата, и за то не треба да се чини разлика међу њима, што једноме из једног, другоме из другог извора иде плата. Општина је оно исто што и држава, само у маломе, а цел државом издржаваних школа онајеиста, што се хоће и у општинским постићи, т. ј. да се васпигавају будући држављани , а скуп оиштина чини државу. Добар и способан држављанин биће и добар општинар и обратно. Једина разлика између учитеља треба да је та, што ће им се плата петом годином повишавати и што ће способнији и бољи учитељ и веће ошите поштовање задобивати, које је у толико одличније, у колико _)е стечено на светлом бојишту школе и науке. Осигурани у своме бићу у садашњости и у будућности, еачувани од штетнога утицаја привремених ст]»анака и само целини одговорни. зацело ће учитељи сву своју снагу у испуњавању с.воје свете дужности полагати. Отуда ће бити за сво људство благодет, јер образованоет и наука постаће опште добро.