Zemunski glasnik

261

велеки. да је Пејић реФорчатор и да ке нас поунијатити . а они еу (евештеници) сталии у спојој прадедовској вери.) Народна партаја све веКма јача; на супрот њој стоји калуђерска. Има још и једна средња Фракција, која се труди иротив воложаја да их изравпа. но изглед је слаб . да ће јој то за руком иоћи. IIо свој прилици да ће се та фракција од чести слити у нар. странку.

-— О учитељском збору у Руми доби^и смо овај допис: ,,ГГрви збор сремских сриских учите.ва бегае 10. о. м. у Руми. Бећином их бегае из нровипцијала. Осгали беху из крајине. Колико се имамо радовати кретању из дремежа у онгаге народних учитеља, толико пак и јога већма весели нас то , гато се је та живост и у сремских српских учитеља одомаћила, почем је Срем био иза других српских провинција заостао. Дивно бегае погледати у радости пливајућу браћу — браћу велим — јер сви једно мисле, свпједно делају и сви за једним теже. Сви дакле једно и исто најузвигаеније и свето звање на себи носе. У тој ве.вој радости и благородним тежњама сакупише се да већају како би своје стан.е како интелектуално тако и материјално поболгаали. Ваиста мора сваки одобрити кад се каже: без уважења т. ј. докле год буде у очима народа учитељско звање тако. малено и нешттно, да дотле не може и неће бити онога успеха, кога гакола има да чини. Врло је добро рекао славни Диетервег: „Народ који своје -учите.ве уздиже — уздиже самога еебе". Сриски цркв. 1ПКОЛСКИ сабор у Карловцима саборигае. Његов је задатак — слободно се рећи може — ноглавито школа. Школа је први етуб просветеи напретка народњег. НГкола је први вођ из таме у светлост. Школа је дакле место, где ће човек у своје младо доба оно себи присвојити. чиме може рећи да је човек, чиме ће постати ва.т.аним чланом своје иородице, грађаиства и миле народности евоје. Дај боже да наши заступници, којима смо повејнчг.е поклонили, поглавито гаколу и њен нанредак па уму имају; јера је она једииа — као што рекох — исток. са кога нам сунце лепгае будућности заеијати може. Сремски срн. учитељи жудећи дакле да ее једном из темел.а тај изнор благостања народњег поправи, стекоше се на нозив браће своје у

Руми. Око девет часова из јутра скупише се 35 нароДних учитеља у гаколској дворани. Изабрагае за свога претседника из своје средине учител.а румског Арона Аргаинова и двојицу за перевође. При иочетку рада дође писмени извегатај од проте митровачког, да иеће доћи на збор с тога, гато је начуо(!) да учигељи желе се извући испод туторс/гва по повског и жели бољу срећу и напредак учител.има. У тај нар ево и г. Димића, гакола крајинских управител.а лично и стаде нам нричати како је био „код Његове екселенције командирендера у Варадину на ручку а затим код Њ. светлости патријара у Карловци, како је био лепо ночаствован и т. д. и јога рече да учитељи треба да се изразе да је то мало три гаколска ипшпектора и т. д." Но да пређемо на саму ствар. Ја ћу вам овде навести у главном само оних седам закл.учака, пгго их донесе овај учит. збор. 1.) Да се умоли славни сабор у Карловци да учини корак код високе владе како би паше птколе у крајини потпуиу своју автономију добиле т. ј. да све срп. нар. школе доГ)у иод управу сри. нар. сабора. 2.) Да се ингге иа еабору да из сваке дијецезе ио .један учител. на сабору столицу имаде. Дакле 7 учител.а имали би се слаги на црк. гаколски сабор. 8.) Да се интелектуално стање учитељско поболгаа. Главно је сретство за то да му се материјално стање поправи. (' тога се моли да је учитељу плата најмања 800 ф. 4.) Да се учител.у осигура мировина (нанзија). Нрепорученје пројект учитеља митровачког Јована Поповића, у бр. 64. „Заставе" као врло згодан да се дође олако до грдног Фонда. 5.) Да се узму у обзир они људи за надзорнике гаколске, који су у томе иоказали и вол.е и снособности. 6.) Да се учител.у одузме црквено певничко звање. 7.) Да ее у срп. гаколама духовна струка одвоји од струке реалне; а ова да се по данашњим нотребама рашири При дебатовању бегае публике из разни сталежа. Веше доста и отмеиих румских грађана, који показаше тиме колико им лежи напредак гаколе па срцу. Вредио је споменути брата Живана Гојковића, правника, који је живо учествовао у већању. Оп је такође посведочио да му је школа једина узданица. По свршет-

ку пословног реда буде изабрат одбор од три лица и то: исти правник, и учитељи земунски Негаковић и Кузмановић, који ће нетицију штилизирати и преко г. Ј. Суботића, земунског посланика сабору управити. И с тим би свритен збор." А. к.

— Наш донисник из Београда пише нам: Велику народну скупгатину у Крагујевцу отворило је у четвртак намесништво престолном беседом. Што се није скупштина почела на Духове узрок је прегледање општинских пуномоћија. За сад се ништа више не чује из Крагујевца. Други ред, држим, да ће бити више за јављање. — Пређагањи број „Гласника" је београдска цензура задржала; да ли ће већ једном нестати тога, скоро ћемо видети. — Од ономад кад оно беше онај град и ветар, учитељ врачарски баш тада пусти децу из школе, и од тада нема нигде једног ђачића, тпта је с њим било, бог ће знати! — Купи се претплата на другу књигу лабулејова романа „Париз у Америци." Добро би било, да ее оваква књига, што више распростре у народ, којим би се могао чему и научити , а не да се предплаћује на којекакве „Српкиње у харему" и многе такве, које сметају , те ваљане књиге не могу да изађу. Кад је реч о књигама, не могу да пропустим а да не кажем да г. Мита Ракић преводи с инглеског дело Џона Уиљма Дрепера „Умно развијање Европе," које је „српско учено другатво" наградило са 120 дуката. — Испити у гимназији и великој 1пколи почели су и свргаиће се до 27. о. м.

— Из Београда добили смо од другог нагаег Дописника овај допис : О питању будуће нагае жељезнице јављам вам ово. На предходним нословима живо се ради. Јуче је опет један инжињер дотнао из Беча и одма у Нипт отишао. Он је дванаести инжињер од држапног жељезничког друштва, који се сад у Србији трасирања ради налазе. Од неколико дана то је иитање у нову Фазу ступило. Српска банка у договору са Франко -угарском и Франкоаустријском баиком рада је да доби је концесију за пругу В. КмкиндаБеоград и Београд - Алекеинац , у коме нодузећу српска би банка учествовала са 5®/ 0 . Главна уирава и једне и друге линнјс била би ее ,1,иштем у Нешти а у Београду иодуправа. Какви би то били жалоени одношаји по нас, кад би се намера