Zemunski glasnik

296

Одговор „Папчевцу" на члапак „Продаја крпјишких шула."

Из двострука узрока морам „Панчевцу" о наведеном предмету одговорити, и то из личног и стварног узрока. Лични узроци јесу оледећи. Мојим поводом општина земунска је иницијатину у питању жељезнице „Земунско-осечке" потхватила; ја сам изабран био, да у друштву госп. И. К. Сопрона и II. Н. Димитријадеса же.ву општине његовом величанству поднесем; ја сам говорник изасланика био, и највише у договору са реФерентом граничарским код војног министарства стајао ; )& сам депутацију предводио, и с мојим сапутницима уговорене речи Његовом Величанству прословио; ја сам меморандум, који је због шума крајишких разаслат, сачинио, а напослетку ја сам и у Оиску са другима крајишницима због граничарске конзорције уговарао, и позив у друштву са другима потписао. Ови узроци налажу ми, да све оно браним, што је под мојим суделовањем учињено , и ако је земунско општинско заступништво учињенекораке одобрило. — Ја сам тога уверења, да ме ниједан корпорацијони закључак од личне одговорности не ослобађа, а и доста снаге у себи осећам, да за све оно одговарам, што год сам говорио и радио. Но пре нег што на ствар придем, хоћу неколико речи да прословим „Панчевцу." Овај лист каже: „миниетарство рече изасланицима, да ће их (то јест земунску депутацију) потпомоћи, али би добро било, да они (ми) ГБеговом Величанству рекну, како они са обзиром на илемените намере министарства нродају шума одобравају." Ми на ото изјависмо у том смислу наше лично мнење. Ако ико, то је писац ових ]>едака код сваке прилике бранио нрава домовине, и у опо доба, кад су други сви ћутали, писао ио новинама; пак није се устручавао писати, макар даје због тога и неприликама извргнут био. Дуго времена о граиици нитко у новинама ни речице прословио није, до мене. У иредмету, који „Панчевцу" иовода да,ае, да се за крајишко имање заузме, био сам, ја нрви, који сам доста оштро глас свој против нродаје шума иодиго, и такво гледиште заузео, к.оје.жалибоже не уважено оста. Ја сам бранио имовину границе над шума-

ма, дочим су други само право уживања и то дато због наших ванредних терета бранили. Ако је иисац „Панчевца" нравдослов, он ће разлику међу ова два ирава лако разабрати, иак ће сам увидити. какве последице једно и друго ираво за собом носи. А зашто сам глас свој против иродаје шума диго , то сам ја отворено и без кривудања код војног министарства изјавио кад сам изрекао да волим да наши растови труну но да се продају а да ое за примљени новац касарне по Бечу праве и игленице набављају. Ја сам признао, да сам у том смислу и јавно против продаје шума говорио. Мислим да ће „Панчевац" признати и допустити ми да из границе ниткоји није на овај начин говорио, а ја говорио сам, јер сам навико, да самооно говорим, штои о с е ћ а м. Зато нека „Панчевац" моје очитовање као темељно уважи, да ја нигда на команду неговорим, пак ни онде иисам на команду говорио, где ми се такво поступање подмеће. Моје на Његово Величанство управљене речи , биле су резултат мога осећања и договора са мојим друговима , а не налог војног министарства. После аудијенције јавио сам г. рбФеренту, шта сам говорио и царски одговор на ото. Оно што сам пак говорио, то сам мислио у корист домовине и оне вароши говорити, која ме је поелала, а зашто сам са нродајом шума се задовољио, то је у меморапдуму доста јасно разложено и упућивам „Панчевца" на предпоследње ретке истога мемо}>андума. Ја, хвала богу, досад нити. сам славу, нити ордепе тражио и дошао сам до тог, може бити кривог уверења, да човек и без таквих одличја сретан бити може , пак желим таква одличја онима, који у њима сладост налазе. А баш заото и могу лакше оно говорити , што осећам , јер ме ништа друго већ корист домовине и ове вароши руководе. Из тога узрока одобравам продају шума под онима уветима, које сам Његовом Величанству изрећи се усудио и који су у меморандуму разложени. Зашто „Панчевац" није меморандум критиковао, већ без обзира на н, оно говори , што мање-више у личност злсеца? Уверавам „Панчевца," и то ће сви моји суграђани засведочити, да мени није толико до сопствено материјалне кој)исти стало , да најпр е своју корист у виду имам. Ово се одпоси на граничарски конзорцијум, које нодузеће „Панчевац" тако тумачи, као да се ту жели , са

знојем народа трговати. Но о том после. „Панчевац" замерава немунцима, што они ,,од дужег времена траже свакојака сретства за то, да Зомун оживи", али „Панчевац" иозитивно каже, да Земуну сиаса нема. Жалоони ми Земунци! Ми ое копрцамо, да се гроба избавимо , а овде нам се пресуда, иротив које призива нема, изриче. Правимо на брзу руку иаш тестаменат, да нам се неоити баштеници због наше сиротиње на гробу не иосвађају, јер лека нами више нема. Но који су то узроци, што „Панчевца" до те нресуде доведоше. Повестница не , јер ова нас учи, да је Земун у минутих столећа на југу увек важну улогу играо почим Панчево тек 50 година постоји. ГеограФички положај ? Тај неможе оправдати ту оштру пресуду, јер ми зпамо да нас ии други народи због положаја наше вароши ненавиде. Мислим да „Панчевац" о будућности Београда неће сумњати, ирем ако тамо још опа начела, или барем они људи не владају , која и које „Паичевац" застунати жели. А Земун лежи покрај Београда. Чудновата народно-привредна ноњаћа код оте ирилике ми учимо. Ако варош једиа околину има, која продуцира, и продуценти ироизводе своје у варош доносе и -гу потребе своје подмире, онда ће варош процваСти, иначе не. Да несномињем Трст, Хамбург, Либек , Марзељ , и друга многа места, хоћу да наиоменем Швајцерске, и Белгијске индустриалне вароши, које су себи тако рекућ у нустињи производну и иотребујућу околину створиле. Признајем, да код нас још дугог времена треба, док ми до оне индустрије дођемо , која варошима благостање и напредак обезбођује, зато ово само с тога наноминем да докажом, каква народно - привредна поњаћа „Панчевцем" владају. Можебит да „Панчевац" мисли, да у Земуну живота нема. Ја допушћам, да ту онај дух још није завладао, кога би ја желио у корист вароши наше и њене околине; но кад помислимо у каквима смо околностима досад живили и да тек сада се мало кретати можемб; кад се сетимо какве препоне стављаше досадањи устав и бирократизам нашем привредном кретању, нашем умном изоброжењу, онда се нећемо чудити, што смо заостали. Но да оад наиред корачамо, то ће нам и „Панчевац" допустити , и ако још старе препоне код нас сасвим уклоњене нису. Жеља за радњом и за