Zemunski glasnik

<стој кухињи, где се посуђе блиста од чистоће. Ходникје видаи и висок за шетање болесника кад је време хрђаво, а који ће при лепом времену моћи уживати у башти чист божји зрак. Јер не само што болесниди с Фронта имају изгледа на баштицу, што се пружа пред прозорима болнице са сокачке стране, већ ће уживати и лепи парк од неколико јутара земљишта, који се иза болниде далеко пружа, но који се сада тек сади. Кад сам болницу посетио, не беше 1у много болесника. Та простији свет слабо се поверава у болестима лекарској помоћи а камо ли да иде радо у болницу, где је све толико противно његовој навици. Али ме је уверавао г. др. Пајић, да сељаци већ почињу тражити помоћи и лека и у самој болници.Човечно поступање сболесницима, чистоћа, добра храна и нега разуверава свет од предрасуда, што у народу постоје, те су примери све чешћи, да болесници сами желе, да иду ј болницу. Време је, да се укорењене предрасуде против лекарског лечења у народу губе , премда ће још дуго да траје, док ће се искоренити. Тако ми причаједан пријатељ, који је ту скоро прошао неки део Србије, како је наишао на једну бабу, која је водила сина у манастиЈ) да га калуђер молитвом излечи. „Пошто ми је, вели мој пријатељ, исиричала како му је кад га ухвати болест, познао сам да је грозница. Рекох јој да му даје кичице па ће се излечити, а за жеђ јојдадох парче цитронске киселине, но баба није ми се смела поверити и рече да се њен син не мои№ излечити, јер су му, вели, вештице изеле срце, што јој је једна врачарица казала, којој је за то дала педесет ока кукуруза!" А таких случаја ијма иљадама. Лепи овај завод не показује само човечанску тежњу пок. кнеза Михајила, већ се и ту огледа његова брига за политичку славу својега народа, што га је у свима његовим делима руководило и карактеризирало. То му је била персониФикована идеја целог његовог живота а тој идеји поста и мученик. Кад се болница саградила, године 1865. иоложен јој је темељ, иијло се нато, да се ту може за два дана три пут толико болесника сместити: јер је таван тако удешен да се још двапут толико кревета понамештати могу. Та Шабац је близу Боене, а Дрина је без сумње једна од иајглавнијих

операционих линија, где ће се бити крвави бој, а на такав случај мислило се и при грађењу шабачке болнице. И ова болница грађена је и издржава се трошком болничке земаљске Фундације, која је заведена законом у марту 1862. год. издатим. По том закону свака пореска глава у Србији има да-илаћа годишње на ту цел четири гроша пореска. Тај се ирирез даје управи Фондова, и отуда ће се на јпре у сваком окружиом месту потом и у срескима подићи и издржавати болница, где ће се сиротиња бадава лечити. Овакву установу ваљало би и код нас завести. Калдрма шабачких улица добра је. И она је начињена трудом целога среза. Оној пак нолицајној уредби, која наређује да пред сваком механом или каФаном треба у вече да гори Фењер , већим делом Шапчани имају да захвале, што су им улице прилично осветљене, а местимице са свим добро, јер доста има кућа једна иоред друге, у којима се механе налазе. Ходање странца у вече по шабачким улицама и нехотице му улева мисао да су Шапчани не само добри трговЦи, већ и весел>аци , како толике механе налазе услова за опстанак свој.

СМЕСИЦЕ.

(Лична вссг.) Земаљскп погиавар, прсвосх. г. подиаршал Вебср прнспео је сииоћ у Земун. (Грчко школско братство) лазнаћс се одсад заједница земунаца, који су грчке или македороманске народности икадјеговоро грчкој школској Фупдацији. Овдашња грчка школа, као гато чујемо, сасвим ће се преустројитп тако, да ће нос.ити тип „више грађанске школе. Ј Осим грчког језика, на коме ће се учебни предметн предавати учиће се у том заводу српски, немачки и Француски језик. Досадашњи кураторп Фундуса ангажовали су већ и новог дидаскала у лицу г. Аетеријадеса, рођеног грка, који је науку сврпгао у енглеско-протсстанеком колегиуму у Смирни. (Курнозум.) Следећи редци достављени су нам са ноштоване стране са жсљом, да их уврстимо у лист. Но почем по смпслу њиховом не спадају ни под коју рубрику, то их морадоемо под горљим насловом штампати. Правопис не могоемо верно копирати с тога, што немамо у иечатљи ситна славенска слова. — „Ваша Ексцолснцпја, господипе милостнвејши! Промислом божјим и мллости царском, вручена је ово дана столица Чариоевича Патриарха Екоцеленциј.г ВашОј, ка ч о најдостојнијем прејемнику Архпе иекопага и Митрополије српске, сбитије ово поздрављамо. мп онуномоћени изасланн обшчеством Земупекнм пршославпим, — нкјсмпреније пз глубини души Пр во-

сходителетву вашему, и желим > еердачно. да псвмогући Бог, испитујај сердца и утроби, дарујв Вашој Ексцеленцији срећна Нееторова љеТа, и дз содржи Вашу Еке.целенцију вч. мирје цјелу, честну, здраву,, домоденствујућу, право правјашчу с.1ово своеја истани; — ЖелИМо искрену, да всевидјашче око посланнике народле у своје време умудри, да они једиљеаи усти и једиљем сердцем избор овај велеважни предрагог нам Цара и Государа и вел. војводе нашег Франца ЈосиФа первог као свети аманет племенито-благодарној особи Ваше Ексцеленције добродошлицом поздраве и увазке, и благога Императора умолс, да би Његово Величество у.чилостивило се, Вашу Ексцеленцију за Патријархп српског, Архи-Епископа карловачког и Митрополита нагаег благоугробно потврдити и прогласити! Са мпом судватутора: Јонновић и Илкић поздравити ондашњег администратора. Живаповић с. р." (Неергћин догађаји.) Ономад у среду војнички једап пекар рапи из револвера нехотпце својега друга у буту. — Апа, жена кројача Ст. обесила се је ономад у своме стану, јуче је на мртвацу предузета судска секција при свем, том гато је лекарско мњење гласило да је из лудила сама себи дошла главе. Свет пак говори, да је сирота покојница, која је позната била каб честита жена то учииила из очајања због домаћих невоља. И овај догађај копстатује, да ниеу код нас верозакони у једнакој вазкности, јер док сриско евештенство уважавати мора судско-лекарску изјаву, да ли је који самоубица при лудилу и.ш не себс живота лишио, то римОкатОлнчко свештенство не мора уважавати судеко-лекареку изјаву. Хоћа ли и у томе скоро наетунити потпуна равноправност! — Антоније Лазић. кога је пре петпајест дана један овдашњи становник буџом пе глави ударио, умро јеуслед тога после десет дана. (Рачун и спиеак) о ковчежићима у корист срп. нар, позоришта раздатим од Земунске српске певачке задруге , и то од месеца априла, маја и јуна 1869. године. Овакав је еппсак оправљен 30. јула о. г. унрави нар. позоришта у Нови Сад.

Ковч. бр.

105.

код

гђе Маце Каспарндес

ф.

5.66

Л

107.

код

г. Живка Кирћанског

«

10.37

Г»

113.

код

г. ЈОвана МилаКовића

г

10.—

п

т»

109.

код

г. Т. II. Златића

п

5.7.8,

V

п

104.

код

г. Дазе Урошевића

V .

3.40

П

п

106.

код

г. ЈсФте Цоповића

г>

4.07

г

11

11 -1.

код

г. Гајо Николаћа

14

1.62

п

п

112.

код

Српс. црк. пев. задруге

Г

9.—

п

п

103.

код

г. Фрање Фасла

п

10.—

п

V

110.

код

г. Мите Новаковића

V

0.20

п ,

1)

116.

код

г. Јоце 11 етровића

п

3.80

г

V

111.

код

г. Мите Стојановића

п

5.07

V

п

117.

код

г. Милоша Грабовачког

5. —

т»

УГ

115.

код

г. Илије Лакетића

«

1.81

71

Г,

108.

код

земунске штедионице

п

4.20

Од ковчежића ф . 92.38 У Сватовп шогорице г. Панте Барјакторовића покупљено ф . 23, Пок.10н г. Мплоша Грабовачког .. 20.Свега ф . 136.38

НРЕТПЛАТА. Претплата на ,.3ем. Гласник" од сеитембра етаје до конца новембра на ф . 1.25 - ,, децембра . 1.75 а Србију је ТЈ )омесечна цена 15 гр.

Издаје и уређује: И. К, Сопрон.

Сопронова иечатња у Земуну.