Zemunski glasnik

356

(: ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. ЗеЧЈ". У <'ре,1у бсше седнице општинеког већа. Ми ћемо о тђој у идућем листу опширно гонориги. почем у данашшем Морадосмб другиМ важним нредмеТима простор устунити. Ми знамо, да се читаоцИ јако интересирају за питање огрчком Фундусу земунском, и с тога и јесмо том предмету прво место у неде.тлтом прегледу домаћих ствари усТупили. Говорено је у овом листу о томе, како наши суграђани грчке народности хоће да образују заједницу под именом „грчко-школско братство - ', и да прогласе досадаљи грчки школски фонд за главницу њихове заједнице. Она су још лане у том смислу из}>адили штатут, који поднесоше влади на потврђење. Пре неки дан дошло је решење владино. Министарство је потврдило у принципу молбеницу фундуских куратора, и наложило је земаљској влади, да потврди устав, како буду предузете у њему неке измене и како куратори докажу . да су за преиначеље устава од главне скунштине овлашћени. Министаретво је мотивирало своје решење тиме, што се је из мађистратског извешћа и испитивања других тицућих се актова уверило, да су овдашњ игрчки становници још 1793. године завели свој фонд, са којим сами управ.ваше, нити се V ту управу политичка општина, нити српска црквена умешала. Они еу тим фондом , вели министарско решење, као са приватним фондом располагали и множили га, без да је што на то принешено било из 4сомунитетске или црквене касе. За цело време, од године 1816., кад су направили свој устав, Грци не беху узнемирени у својој фондској' управи. Ова непрекидана управа са фондом даје Грцима то право, на које се § 40. лањског царског рескрипта ие односи, шта више потврђено је § 111. истога рескрипта. Министарска одлука доставио је мађистрат како реченим кураторима тако и српекој православној општини. Куратори грчког Фундуса одмах сазваше главну скупштину свију овдашњих грађана, што се броје у Грка. Скуиштина је држана у прошлу недеЈ>у, но на коју не беху позвани они грађани, који су лане нрил ојкил и на грчки фонд основачку квоту, те се сматрају за основаче Фондске са правом гласања, Они су против тога предали протест власти,

која је услед тога послала у скупштину свог повереника у лицу г. мађистратског саветника Петровића да г!Ита ба узрок, зашто ти основачи не $еху позвани. СкуНштИНа је ОДговорИла да по гласу устава сами они члаМови задруге имају гласа при реШавагЦу, који су грчке или македороманске народНости. Црквено православна општина већ је подигла протест против тога. (Седпица црквепог одОора, 29. апгуста, иод прегседниттвом г. др. Миланкопића и којој присуствоваше шеснајсст чланова. На тај саетанак дођошо и г. г. пароси Суботић и Савић. Нретседник равложи изјаву мађистрата, по кој°ј Л а ј е нужно, да одбор одреди неколико својих изасланика, који ће бити при равреаинан.у парохијала, по закључку црквене екупштине. Одбор усвоји тај предлог, те за изасланике буду изабрани шесторица, међу њима и г. парох Савић. Претседник јавља , да је инвентар покретног и непокретног имања св. николајске цркве сачињен , што одбор с тим додатком узима на знање, да се од сваког инвентара но два примерка има наиисати. На иредлог претссдников, да је нужно, почем ће сс школа скоро отпочети, да се одбор зарана иобрине , да ео деца за школу сиособна попишу. Ово се једногласно одобри и решено је, да се г.г пароси умоле, да са гг. ј читељима сву за ншолу. сиособну децу иопишу. Том ириликом г. нарох Суботић предлаже, да се иредузме и организација надзорништва местних школа у смислу регакрипта. Овај је предлог одложен за прву идућу седницу. Нотом је решено, што од 1. октобра о. г. црквењак Јова Лагарић има да ужива безплатезкан стан, то се има учитељка донде изселити. Претседник позивајући се на донешени вакључак, по коме ће се учитељици плата повисити, ако овогодишњи испит у женској школи добар буде, предлаже , да се довесе решење на прозбу учитељице, почем је речени испит прошао. Одбор закључи, да се умоли г. потпретседник Марковић, почем је он на исниту у женској школи био, да извести одбор о успеху, па ће одбор ову ствар да реши. На последку предложи одборник г. Игња Ваеилијевић , почем је питање о грчком школском Фонду високим министарством у принципу регаено, да јс од потребе , да се сад нужни кораци у тој ствари предузму. Одбор наложи за ту ствар већ изабраиом пододбору, да овај све оно што је нужно у тој стври предузме.

— Из Панчева нам пише наш дописник ово: У интересу предстојећих реФорма у војеној Крајини и панчевачка општина подиже свој глас. У недељу држали су општинари конФеренцију, а у среду ванредну седницу тога ради. На тој скугцптини решено је, да се Њ. Б. цару поднесе ова адреса: „Ваше ц. к. ап. Величанство! Највишим соојим ручним писмом од 7. августа о. г. Ваше је величанство благоизволело наредити, да се обе крижевачке граничарске регименте и 11. и 12. кумпанија Слујинаца, као и вароши Сењ и Сисак укину и односној грађанској управи предаду.

Уједно је ваше величанство обема председницима министарства наложити благоизволело, да сваки по се са свога гледишта поднесе вашем Ц. к. а. Величанству предлог о наЧину , на који да се ти делови војене крајине предаду. Премда је ово са страхопоштовањем потписано онштинско веће уверено, да свака, Вашим Величанством у обзи]>у на војену Границу најмилостиво издата царска одлука, само благостање граничара постићи н-гели, то ипак морамо изрећи, да је нас наредба Вашега Величанства, о којој се овде поведе реч, у погледу на нагну будућност јако забринула. Јер ова одлука, којом се на л«алост наређује , да се један део Војене Крајине грађанској управи преда а да се становници граничари најпре не саслушају, даје нам повода да као извесно претиостављати ,мо|)амо , да ће се тако и са осталом Границом постуиати. Питање о војеној Граници, којеје стављено на дневни ред, решиће се дакле тиме, да ће се она комад по комад укинути, без да се становииштво пита. Такво пак решење граничарског иитања ни у ком погледу не може се оправдати. Војена Крајина мора се сматрати за целипу , а не друкчије. Кад је пак нужно, да у државно-правном и административном погледу у једном делу њезином наступају промене, то се може за извесно држати, да се тако и са осталом Крајином поступати мора. По нашем немеродавном мнењу требало би садање стање у целој војеној крајини једнако променути. Други услов, иод којим би се повољно решило питање о војеној Крајини, је пак тај, да се о томе најпре саслуша граничарско становништво. Провиђење намењивало је славној влади Вашег Величанства, да њоме настаје нова епоха и, да се утврђује благостање народа,, што су сједињени под круном вашега Величанства. Главни је значај те епохе то, што је повраћено народима вечито и непорушно право, ио коме сами имају решавати о својој судбини. Зар верни граничарски народ, кога је верност према Вашем Величанетву и држави уписана у историји са златним словима, ово п]>аво да не ужива? Очинска наклоност и милост Вашега Величанства према граничарима охрабрише нас, да без околишан.а изустимо, да становништво у Крајини никакву н])омепу у садањем своме стању спокојно гледати неможе,