Zemunski glasnik

369

ког је изабрала или ледену емрт!" — „Но ако се лорд Атол за ваљану награду одрече руке твоје?" „Тада ћу," одговори кроз плач и тарући своје мекане руке побледела Ханријета, „тада ћу да ти лгивот здрав и читав остане, бити жена тфаљепа! Али није истина , о томе пе сумњам! Всћ видим мога лорда где се па челу своје срчане покрајине унравио с иобедоносним корацима ка тавноме дворцу , на ће с мачсм у руци своју вереницу отети: ја видим како знанице и нријатељи мога одважна драгог јуре за љим и све нјто нред собом зграбе пале па и убијају, јер је лакате отети од лавице лавче него да мој јуначни Атол своју миловереницу остави!," Тако потресаше на изменце страва и надање срце јако сневесељене невесте краљице. Али гордошћу заслен.вен мирно је гледао лорд Ерол тугу своје драге кћери и живо справ.ваше све што ће јој на путу до крал>а устребпти. Краљ Гргур добије поруку да ће му до који дан невеста пристасати; и сад први пут у животу своме сети се окорела јуначина да се и љему нациврати ва.т.а. Бриж.виво је угладио своје проседеле косе, на се наднео над воду да се огледа да га елучајно која нрогрушана витица не ода да је он већ ноловину века преко главе иретурио. Са задовол»ством посматрао је. своје величанствене црте, које озбиљноет минулих година више на видик износаше но што их засењаваше, и сад први пут осети 1«ао човек, тихо посрамљен, сва кочења сујете , што их као младић у звеци оружја ослабио беше. Тако врљаше краљ којекуда све мислећи на своју дивну Ханријету , кад ето ти етаде преда њ л.\бовни песник и одпоче песму у славу лорду Атолу. Ио же.Т)И краљевој нричаше му несник, да је ту несму испевао по захтевању заручнице лордове, Руже Еролове. Много је још исиричао иесник о љубави лепих заручника, и зачуђен иогледа за крал>ем, који као да ее ива сна тргао, окрете се и остави сама песника V дворишту. Сугра дап позиваше весиик лорда Атола у двор пред краља. Окружен својим неликашима дочека га монарх па се сни кретоше на иелецој стени. Иружајући руку на југ говораше; „Мој храбри јуначе, лорде Аголе! Верно си уна ме стајао у крвавом боју. највериији ме!)у вериима , најхрабрији међу храбрима. Ва то сам те изабрао

да будеш уза ме у тренутку награде по трудноме раду. Иди честити јуначе и доведи изабраницу господара твога. Да ти се верује да сам те ја послао, ево ти писмена и нечата мог. Избери пратиоце, који ти се допадају, који ће бити достојни мога величанства и леиоте моје достојанствене заручнице, Руже Еролове!" Онемио, скоро изгубљен од чуда и бола заоста иа том месту сам лорд Атол, кад се краљ и нратња му отален уклонили беху. Хил.аду сваковрсних осећаја ускомешаше се у души лордовој: као рис раз.вућен и ожалошћен одао је овамо онамо. Као што он мишљаше краљу небеше никаке замерке, јер сигурно не знађаше, да с драгим каменом, којим своју круну украсити шћаше, сву срећу на земљи лорду отимаше. Иај.вући отров саревњивости справљаше се у срцу лордову нрема његовој драгој заручници, јер мишљаше да га она изневераваше. .Бутит викаше лорд Атол, одричући по људском обичај у све племените осећаје свима лепојкама: „А што пустих оку своме те га заслепише дражи једне притворице, како ме могаху занети пријатни мириси од цвета , који ће се од најслабијег ветрића повити на ову ил' на ону страну! Да , пламеном љубави очи јој горејаху, њени осмеси, сузе у очима, уздрхтале прси од уздаха, и најмањи пок])ет њезин љубављу говораше. Али је сјајнакруна лажан пламен на брзо угасила, и само славољубље, гордост пламтејаше у срцу, које се к'о бајаги мени отворило беше. Сад ме очекује да с кукањем, с очајањем паднем на колена пред њу, па да у томе тријумФу удвоји сјајност новој круни својој. За то баш мене изабраше за девера младој невести; моја боља треба да узвиси иобеду њену! Све на страну, ја морам и овом приликом човек остати! Никаки уздах не сме издати моје осећаје; с њеном гордошћу изједначиће се моје презирање, а лакост с којом се њених окова опраштам, светиће ми срце, које издајница тако дубоко ранити умеде." Препуна чисте вере плаче међу тим дивна Ханријета у немој одаји својој , и престане с илачем само онда, кад се испне на танану кулу, неби ли с ње игде сиазила свога драгог Атола где хита, дајој верну љубав отргне из зидина, које су је стегле. Узалуд јој сваког дапа долансаху скуиоцени да]>ови краљеви, узалуд огвора лорд Ерол своје риз-

нице с благом, да њима обаспе чедо срца свога, узалуд су за њом дворкиње летеле, да јој справе руво свакојако, да угоде жељама њезиним , за све то не мари , све то није кадро да развесели златнокосу Ханријету. Све се више приближује страховити дан, који ће јој довести иратиоце краљеве. Залуду прислушкује Ханријета неби ли за1 Л'ла веселе песме иријатеља Атолових , залуду погледа да би уиазила челичне штитове и широке пале Шотландаца. Помоћи ии од које стране. ма куд ногледала, ма кчке јадиковала, све се замотало страхотним иемилом, па и еами ветри не одношаху јој слабога гласа ни толико далеко да би јој их виеоки брегови повратити могли. (Свршиће сс,)

До ВНапца. III. 0 друштвеном животу шабачком, наравно да не могу много прозборити из сопетвеног искуства, кад сам ту само неколико часова пробавио; но толико ипак смем казати, које по чувењу, које по томе што видох сам, да су Шапчани људи гостољубови, који 11 о староме обичају српскоме радо дочекују госте. Шапчани се дакле и у тој леиој врлини одликују од браће београђана, у којих као да је Фраза стереотипна; „кад сте дошли, када ћете отићи ?'" О гоетољубљу Шапчана имадосмо прилике да се и ми уверимо. И ако нисмо се дуже бавили у Шапцу, него колико је требало времена „Максвмилијану" до Брчке и натраг, ииак бејасмо лепо почашћепи и проведосмо у приватном друнггву неколико пријатних часова. „Имам ту у Шаицу знанца, кога одавно видео нисам и кога би радо иоходио," рече мој пријатељ и ми се одмах подигосмо, да га потражимо. Није требало много распитивати за његов сган ; одведе нас глумац г. К. њему, који га хтео такође да посети. Има тренутака, који и ако су по себи свакидашње појаве, ипак изазивљу у души човековој најозоиљније осећаје. Такав један гретптак беше и онај, кад се је мој пријатељ састао са знанцем евојим у ЈПапцу, где се је о] ј аЈ већ пре више година настапио. а родом је из ('рема. Двадееет и пет годипа протекло је одкад ее видели иису; опи се растадотпе као младиКи а као ллди зрели нађоше се онет!