Žena dvadesetoga veka

102

али ви што имате оно што многе мајке немају, ви што мислите само о својој кћери, ви нисте могли не видети да она већ улази у године када треба да иде у своју кућу. Ви нисте опазили у ње никакву наклоњеност, никакву пажњу спроћу некога, а чували сте се и говорити. о њом о оном што треба некад да буде; она у свом срцу имаше тако девојачке импресије, и тако простодушна осећања да сте ви баш с тога све даље и даље одгађали рок када бисте јој проговорили о новом животу. У осталом, ви сте хтели најпре припитати и мене, пошто сам ја знао кроз двадесет година за све ваше радости п све ваше бриге; пошто сам био уз то дете од рођења његова, и пазио сам га као своје рођено. Ја сам вам захвалпо за поверење којеу мене имате, али сам опазио с коликом муком ви хоћете да дирнете у питање. Гомила мисли наваљивала је на ваш ум: ви не знађасте одакле да почнете, ви погледасте у небо, започињасте свакојака питања, само не оно право ; ви сте ме водили неким околишним путањама надајући се да ћу се ја досетити и сам погодити оно што ви мислите, па вам узети постављати питања која би вама олакшала признање које сте хтели да ми учините. Али сам бе п ја са освоје стране снебивао, бојао сам се ударити путем који је могао и