Žena dvadesetoga veka

Ја сам познавао и другојачијих млада, на које бисте ви, Госпођо, :зачуђено погледали, јер оне нису хтеле чинити оно што ви велите да се ваља; и оне су се удаљавале, али само у париску околину, кад је свадба била лети, а ако је свадба била зими — у коју варош на југу. Оне су тамо проводиле својих двадесет пли тридесет дана. Онамо су се одмориле, п држале су се добре Хигијене, оне су живеле врло просто, као жене грађанке, биле су здраве, п мислиле су, да ови почеци у кућењу са својим мужевима приволевају ове к њима, да довољно испуњавају њихову докољицу и замењују све оне знаменитости разних вароши које би су оне иначе протрчале; оне су можда помпшљале да се то путовање може учинити доцније у повољнијим приликама, кад се оне буду одмориле од потреса п од умора, п када им се здравље њихово буде потпунце повратило, и то су мислиле врло паметно. Али вам ја понављам, да не мислим давати савета вашој кћери. Тај пут за њу је увод у нови јој живот п као последња реч у трологу: Судница, Црква, Путовање. То је за њу, бар она тако мисли, одмор, часак за испољавање своје унутрашњости; она мисли да то испољавање није потпуно од срца, ако њих не однесе далеко локомотива; она је имала