Žena dvadesetoga veka

КУЋА

Видео сам је, младу одиву, у њезиној кући. Она је провела пуних шест медних месеца све самих нада. Њен је човек ишао на своју службу. Она се старала о својој кући унутра, и уредила ју је кицошки, та она већ бејаше у дому домаћица. „Морам држати кућу!“ говораше она својим пријатељицама, које су желеле повући је у дуге шетње, и, право рећи, она је кућу истински држала и управљала. Свако јутро она је чинила кратки преглед целе своје куће, гледала је да ли су све собе добро проветрене, да ли је намештај добро истресен, јер је она рођена у време кад владају микробе, које нама чине веће зло откако за њих знамо, и она је знала да се мијазме, и нечиста прашина залепе за завесе, за намештај, за ћилиме; она је учила нешто Хигијене, и нешто кујне, и њен професор Хигијене био. јој је показао све што треба о храни; она је умела саставити јеловник, знала је измешати га, да је различан: кад је извршила све