Žena dvadesetoga veka

разум лепо украсили, им она је миловала ствари мисаоне.

Ви знате, Госпођо, ово што сам вам у овој књизи причао све је истинито; ово није историја свих матера, јер све матере нису тако болећиве као што сте ви, оне нису могле толико се старати о здрављу и о васпитању свога детета, колико сте то могли ви; али је ипак ово историја њиховога незнања и њихове невештине. |

Младе жене с краја овога века даће нам жене за онај век који долази. Ја тражим да те љихове кћери буду као што је ваша кћи, да буду таке да се могу спремити за супруге и за матере. Ја не тражим да се оне одреку једнога дела своје личности, да оне буду нарочито матере које умеју управљати васпитаваљем својих кћери; тражим да оне буду праве жене.

Ви, Госпођо, мене разумете, јер ви свој задатак схватате и равумете; али колико је жена које то разумеју као ви; онв су врло често мислиле и оне мисле ипак да су доказале своје старештво дајући прво место оному што је пролазно, вежбајући се да се умиле, и да се свет њима диви, истављајући се напред у скуповима и у свечаностима, састављајући салон у ком великом броју будала показују неколике славне људе. То је