Žena i socijalizam

_ Женски пол у својој маси страда двојако: он пати због друштвене зависности од мужева — која је формалном равноправношћу пред законима и у правима додуше ублажена, али не отклоњена, — и због економске зависности у којој се налазе све жене, па и пролетерке као год и пролетери.

Зато све жене без разлике свога друштвеног положаја, као-пол лодјармљен и запостављен према мужевима самим културним развитком, имају интереса да што пре отклоне ово стање променом закона и установа у постојећем државном и друштвеном уређењу. Огромна множина жена тежи са најживљим интересовањем промени државног и друштвеног уређења из основа, да би отклонила како најамничко ропство под којим највише робује женски пролетаријат тако и полно–ропство које је најчвршће скопчано са нашим облицима својине и начинима зараде.

Жене које учествују у буржоаском женском покрету не појимају нужност такве радикалне промене. Занете својим привилегованим положајем оне виде у напредовању пролетерског женског покрета опасне и непријатељске тежње које и оне треба да сузбијају. Класна супротност која зјапи између капиталистичке и радничке класе и која се развитком наших односа све јаче заоштрава, постоји и у женском покрету.

Па ипак, раздвојене сестре имају више додирних тачака у својој борби него људи раздвојени класном борбом, те се зато могу заједно борити подвојено наступајући а сједињено нападајући. То важи за сва питања равноправности жена са људима на земљишту данашњег државног и друштвеног уређења: за слободно занимање жене и потпуну грађанску и политичку равноправност са човеком. То су врло важна, и као што ће се видети, врло опсежна питања. Поред тога, пролетерске жене имају нарочитог интереса да се боре руку под руку са пролетерима за све мере и установе које штите жену од физичког и моралног пропадања и дају јој могућности да буде мати и васпитачица. И још даље, пролетерка има да прихвати са својим друговима по класи и судбини борбу за друштвени преображај из