Žena i socijalizam

242

овом или оном државном уређењу, овом или оном друштвеном стању, или да ли га оправдавају; они имају да испитају да ли су теорије тачне, џ ако су оне шачне, онда. се имају примити са свима консеквенцијама. Ке другачије поступа, било из личне користи, било ради милости одозго, или због класнога или партискога интереса, његов је рад за презирање и он не чини никакву част науци. Истина преставници еснафске науке, нарочито на нашим универзитетима, могу само у ретким случајевима да се подиче самосталношћу и карактером. Страх да не изгубе благодејање, да не окрње милост одозго, да не буду принуђени одрећи се титула, ордења и унапређења, нагони највећи број тих представника да се прегибају и да скривају своја убеђења или, чак шта више, да јавно говоре супротно ономе што мисле и знају. Кад је један Дибоа-Рајмонд приликом неке монархистичке прославе на берлинском универзитету 1870 узвикнуо: „Универзитети су заводи за васпитавање ду“ ховне гарде Хохенцолерна“ онда се може ценити како о циљу науке мисли већина осталих који по свом значају стоје дубоко испод Дибоа-Рајмонда.“ Наука је срозана на ниво девојчуре која служи власти.

Објашњиво је што се професор Хекел и његове „присталице, професор О. Шмит, Ф. Хелвалд и други, енергично бране од ужаснога прекора да дарвинизам ради за социјализам и што тврде да је баш супротно истина: дарвинизам је аристократски, јер он учи да свуда у природи савршеније организована и јача жива бића газе она нижа. ИМ пошто, по њима, имућне и образо-

ване класе представљају савршеније организована и јача

бића у друштву, они њихову владавину сматрају као“

нешто сасвим разумљиво, јер њу оправдавају природни закони. у

Ова струја међу нашим дарвинистима није у стању ни да наслути какви су привредни закони који владају буржоаским друштвом, закони чија владавина не уздиже

# Дибоа-Рајмонд је, нагласивши како су га због тога нападали, поновио ову цитирану реченицу фебруара 1883. приликом прославе рођендана Фридриха Великога

- пб а сти р-арана ји а ава а