Žena i socijalizam

245

рано.“ Дарвиново писмо говорило је, истина у опрезним

изразима, супротно ономе што је то проф. Хекелу тре-_

бало да говори: Дарвин је морао водити рачуна о „побожности“ својих земљака, Енглеза, те се због тога никад није усудио да јавно искаже своје право мишљење о религији. Али, као- што се сазнало убрзо после Вајмарског конгреса, он је то приватно учинио пред От. Л. Бихнером, коме је казао да он од своје четрдесете 20дине — дакле од 1849 — не верује вшше ни у шта, јер није могао доћи ни до каквих доказа за веру. Исто тако, последњих година свога живота Дарвин је потпомагао један атеистички лист који је излазио у Њу-Јорку. Жене треба и на духовној области да поведу утакмицу са човеком: оне не треба да чекају док људима дође ћеф да им допусте да развијају функције свога мозга и да слободно корачају у томе правцу. Овај је покрет у пуном свом јеку. Већ су жене уклониле многе препреке и ступају на духовну арену, у читавом једном низу земаља, са особитим успехом. Покрет«за пуштање жена на студије по универзитетима и великим школама и у сфере акција које одговарају тим студијама, покрет који је међу женама све јачи и јачи, ограничен је по самој природи наших односа на буржоаске женске кругове. Пролетерски женски. кругови нису тим покретом непосредно заинтересовани, јер су њима за данас ускраћене све те студије и места до којих се помоћу њих долази. Па ипак је овај покрет и његов успех од општега интереса. Прво, ту је у питању принципијелни захтев који уопште хоће да одреди положај жене према мушкоме свету; затим, има да се докаже шта су

= Проф. Хекел је у 8. бр. „У кип “-а (Берлин 1895) штампао један чланак о предлогу против социјалиста који је изашао пред Рајхстаг, па при завршетку његовом, између осталог, примећује: „Ја зацело нисам никакав пријатељ господина Бебела који ме је толико пута нападао, а једном приликом, у својој књизи о жени, баш и хлеветшао.“ Прекор који ми господин Хекел овде чини најјачи је прекор који се неком може учинити: он значи — што изгледа да господин Хекел не зна — да сам нападао на њега џи ако сал знао да за тпо немам трава. Ја сам свестан тога да ово нисам учинио и морам чекати да проф. Хекел докаже своју тврдњу; док он то не учини, ја је одбијам као лакомисленџ. Писац.

а па

а олам