Žena i socijalizam

269

требно» У име природе, останите оно што сте; И, далеко од тога да нам завидите на опасностима једног тако бурнога живота, задовољавајте се тиме што ћете чинити да ми на те опасности заборављамо кад смо у крилу својих породица, што ћете нам управљати поглед на дивну слику деце коју сте ви својом нежном бригом усрећиле.“

Несумњиво да је радикалац Шомет ово просто отео из уста највећем броју наших људи. МИ ми сматрамо да је то једна паметна подела рада оставити људима одбрану земље а женама бригу о дому и огњишту. А што се осталога тиче, говорнички излив Шометов само је једна фраза. Што он говори о мукама човековим при земљораду није тачно, јер у земљораду, још од најстаријих времена па све до данашњега дана, жена није имала најлакшу улогу. Напори лова и трке нису никакви „напори“, већ једно задовољство за људе. А политика има опасности само за оне који пливају уз воду; уосталом, она изазива бар исто толико задовољства колико и напора. Из ове беседе говори егоизам човека.

Тежње сличне овима које је изазвала појава енциклопедиста и велика Револуција у Француској показале су се биле и у Сједињеним Државама, када ове седамдесетих и осамдесетих година 18. века извојеваше независност од Енглеске и уведоше демократски устав. Овде су у првом реду Мерс Отис Ворен и супруга доцније другог председника Сједињених Држава, г-ђа Адамс, и жене сличних погледа биле те које су се бориле за политичку равноправност. Њиховом утицају имало се захвалити што је држава Њу-Џерси дала женама право гласа, да га већ године 1807 опет укине. Још пре појаве Револуције у Француској, овде је Кондорсе, доцније жирондист, у једном сјајно написаноме есеју тражио право гласа за жене и потпуну политичку једнакост полова.

Под импулсом силних догађаја у суседној земљи, подиже с ону страну канала свој глас храбра Марија Волстонкрафт, рођена 1759. 1759 она је против Берка, најжешћега противника Француске Револуције, написала књигу у којој је бранила захтеве човекових права. Али је убрзо она прешла на то да и за свој пол тражи људска права. То је урадила у својој књизи која се појавила 1792: А Мифсаноп ој '«Не Кати ог уотеп (Образложа-

тера гума ареометра тумара љ--оа о имај банеа-еаниљиља ах

евељавнааадњи

прва а ке

ама аса

ве тава самима асова ам

| | | | | | |