Žena i socijalizam

270

вање права жениних) у коме је она, вршећи оштру критику баш над својим полом, смело бранила и захтевала, у интересу целине, потпуну равноправност за жене. Али је, као што се разуме, налшла на најжешћи отпори на најтеже и најнеправедније нападе. Она је и умрла због тешких душевних борби, непризната и исмејавана од _ савременика. -

Али је најкарактеристичније то што се, у исто време када су се у Француској, Енглеској и Сједињеним Држава појавиле прве тежње за извојевањем политичке равноправности жена, и у Немачкој, тада тако заосталој, нашао један немачки научник — Т. Ј. фон Хипел —, који је издао једну књигу, под насловом О) грађанскоме побољшању положаја жена“, Берлин 1792, у којој се он, прво анонимно, заложио за равноправност жена. То је било у доба у коме би, у Немачкој, исто тако имало места и књизи „О грађанскоме побољшању положаја људи.“ У толико се више морало дивити храбрости човека који је у овоме делу извукао и веома вешто и духовито бранио све последице социјалне и политичке равноправности полова. |

Од тога доба па за једно дуго време није се чуо захтев за политичком равноправношћу жене са људима, али је он постепено постао један постулат у напредни јим женским покретима свију културних земаља и једним делом је у извесном броју држава и остварен. У Француској су се Сен-Симонисти и Фуријевци борили за друштвену једнакост полова, а 1848 Фуријевац Консидеран поднео је у уставотворној комисији францускога парламента предлог да се женама даду иста политичка права која имају и људи. 1851 Пјер Леру је у Комори поновио тај предлог, али исто тако без успеха. Прва петиција за право гласа за жене поднета је у Енглеској Доњем Дому године 1882, и њу је бранио Сер Роберт Пил. Године 1867 поднео је Џон Стуарт.Мил, први пут у енглескоме парламенту, предлог да се у бирачке спискове уведу жене које плаћају порез. Предлог буде одбијен са 194 проли 73 гласа — мањина која изазива решпект.“

5 Ум Вепт ће ипе Чег Ргапепђелеоите тт Епојапа пла Реп вата. уоп 111 хоп бук. Веапиз Атету Ли зосјаје (пезе левеђципе па. Уба У Вел 1895.

|| ||

| С РИС а