Žena i socijalizam

у Цезарево доба, у највећој мери љути положај жена у Египту; он је видео да своје остареле родитеље издржавају не синови но кћери. Он презриво говори о женским слугама са Нила, које су слабијем полу дале у домаћем и јавном животу права и слободе које једноме Грку или Римљанину морају изгледати нечувене.

У доба гинекократије, дакле за време женине владе, стање је у опште било мирно. Односи су били прости, живот примитиван. Племена су била одељена једно од другог, али су једно другоме области поштовала. Ако је ко напао на једно племе, људи су били дужни бранити га, у чему су их жене најснажније потпомагале. По Херодоту, скитске жене су учествовале у биткама; како он тврди, девојка се могла удати тек пошто убије једног непријатеља. Какву су улогу у биткама играле жене код Германа, Ибераца, Скота ит. д., већ је изнето. Али су онеи у роду у извесним приликама строго поступале, и тешко човеку.који због лености и неумешности не би придонео свој део општем одржању. Таквоме су човеку показали врата па се или понова враћао у свој род, где су га тешко пријатељски примали, или је ступао у други род, у коме су га лакше подносили.“

Да брачни живот урођеника у унутрашњости Африке носи још и данас овај карактер, нашао је на своје велико изненађење Ливингстон и саопштио у својим „М!зајопагу (тамејб апа гезеатсћез јп зошћеги Атка, Гопдоп 1857.“ На Самбези наишао је на Балонде, једно лепо и снажно земљорадничко црначко племе, код кога су уживале жене привилегован положај, што је потврдило саопштења Португалаца која су му у почетку изгледала невероватна. Жене заседавају у већу, младић који се жени мора да иде из свога у женино село; он се при том 0о6везује да мајку своје жене, док је год жива, снабдева са дрвима, а ако се раставе деца остају мајчина својина. При том жена мора да се стара за храну мужу. Ако каткад дође до мањих свађа између људи и жена, Ливингстон је нашао да се људи против тога не буне, напротив видео је да су људи који би своје жене увре-

# Емедтећ Епреј, а. а. О,