Žena i socijalizam

А

450 “

ствари,“ вели он, „не само број рођења и смртних случајева већ апсолутна величина породице стоји у обрнутој сразмери према висини најамнице, дакле према количини средстава за живот којом располажу различне категорије радника. Овај закон кашлталисштичког друшлива звонџ бесмислено међу дивљацима чли чак цивиливованим колонистима. Он потсећа на сирову продукцију у маси животињских врста које су индивидуално слабе и изложене сатирању.“ У продужењу Маркс наводи Лајнга који вели: „Кад би се сав свет налазио у повољним приликама, брзо би опустео.“ Лајнг је дакле супротног мишљења Малтусову, добар начин живота придоноси не умножавању већ опадању рођења. Слично мишљење заступа и Херберт Спенсер који вели: „Увек и свуда се усавршавање и способност одржања потомства сукобљавају међу собом. Из тога излази да ће даљи развитак који човечанству предстоји имати за последицу веровашно опадање намножавања.“

Овде се дакле слажу мишљења људи који стоје иначе на потпуно различним гледиштима, и њиховом схватању придружујемо се и ми. :

| Цело питање насељености могло би се брзо окончати тврђењем да у времену које се даде сагледати бојазан од пренасељености нема никаква смисла. Ми стојимо према таком сувишку средстава за живот који прети да постаје са сваком годином све већи, тако да је много више на месту брига шта да се ради са овим богатством него брига хоће ли га достати. Произвођачима животних намирница била би највећа жеља брже рашћење потрошача. Али наши малтусијанци су у подизању приговора неуморни, и против њих морамо устати да им не би остао изговор како им се не уме да одговори.

Они тврде да оласност од пренасељености у скорој будућности лежи у закону „опадања земљишног приноса.“ Наше. културно земљиште постаје „уморно за принос,“ све веће ренте не могу се више очекивати, а пошто земљиште способно за културу које се још може обрађивати постаје све ређе, то је опасност од недостатка хране при даљем рашћењу становништва непосредна. У овоме спису у одељцима о пољопривредном