Žena

30 ВЕНА

„7, 28. фебруара 1909. Драга моја Маро,

Верујем, морам ти веровати, да се твоја мала Смиља разболела, и да зато ниси дошла у сватове... Да у то не верујем, ја бих престала веровати у при јатељство.

Хоћеш да знаш потанко како је било у сватовима. Кажу, да је било сјајно. Ја ништа не знам. Кажу, били су сви да ме виде, а ја нисам никог видела и нисам ништа видела. О свему другом само толико: Хм! Хм! Хм!

Љуби те и грли твоја Јовашка.

(Из овог писма није ништа изостављено и за чудо, нема додатка.) ; 3 » » „“„ 4. октобра 1909. Драга моја Маро,

Сећаш ли се, кад сам ти пре неколико месеци писала, да ће вероватно и мени долетети рода. Боже, ја то нисам никоме казала, до ли теби. Чак ни матери. Осећала сам ужасне болове и ја сам мислила... Маро, добра моја Маро, није било то. Ја сам болесна... Када сам почела венути и када су болови бивали све несноснији, муж ме је одвео у Беч код професора Шауте.

У предсобљу смо чекали скоро два сата. Друге су дошле раније. Видела сам, како дуго остају болеснпце у његовој соби. и стрепила сзм од тог дугог, савесног прегледања. Моме лечнику нисам то хтела никад дозволити, иако ме је мати због тога љуто корела.

Завалила сам се у наслоњачи и стрепила. Мој муж, који је био са мном, отишмо је ва други сто, ближе прозора и прелиставаше по некој дебелој књизи. На столу, у мојој близини, бпле су поређане свакојаке новине. И кад би већ сувише чекања и страховања, узмем неке новине на дохват. Биле су медецинске новине. На првој страни неки латински наслов. Видим да је 10 име неке болести. Покушам да читам, али не разумом ни сваку десету. Све неке стране речи.