Žena

РЕНО 57

Књижевност,

Једна књига за родитеље. А'. В. Београд (Код ујка доктора на селу — Књига за родитеље, од др. Макса Окер Блома, доцента школске хигијене па упиверзитету у Хелзингфоресу. По одобрењу писца е немачког превела Јулка, Јањићка. учитељица. С предговором професора дра М. Јовановића Батута. Београд, штампарија ,„Досптије Обрадовић“ 1910. Цена 0:60 пара (0:60 потура) 47 страна.)

Са пуним правом назвао је писац ову књигу: Књига за родитеље. Многи родитељ кад прочита ову књигу — згодно је употреби, неће више морати да црвени пред дететом, нитп дете пред њим. Јер бива врло често, да родитељ црвени пред дететом, и незна шта да каже, кад га дете запшткује о неким стварима, које се тичу из ближе или из даље сполна живота. Кад дете буде одраслије, онда је оно већ начуло нешто од другова, обично нетачно, и онда дође прилика датако пптање искрене случајно када су родитељи и дете заједно, и тада већ и дете црвени пред родитељима, и родитељи пред дететом. То бива на, пример, кад „долети рода кроз оџак“ или у сличним приликама. Како је несносан и неприродан и лажан стид о ономе што је природно. И ту се родитељи и деца једно другога стиде.

Виде родитељи да то није добро и да би требало да буде друкчије. Али како бе у овој околини са данашњим појмовима, „0 моралу“ да почну друкчијег 'То је питање заиста под данашњим приликама ванредно тешко, и од дужег времена већ велики педагози и други научењаци премишљају о том питању. И морамо признати, да ву, већ прилично — успели. Шведски доцепат школске хигијенеу Хелзингфорсу др. Маке Окер-Блом написао је две књижице за родитеље, које књижице решавају врло сретно то питање. Те су књижице повољно оцењене и преведене на све главне европске језике. Једџа је књижица, за мушку а друга за женску децу, али те књиге не добијају деца у руке, него су то књиге за родитеље, који читају деци садржај, одељак по одељак,

Књига је написана у виду приповетке. Испрва говори о полном животу растиња, тумачи то на јабуковом цвету; други одељак говори о ластином гњезду и плођењу, и напослетку постепено и вешто прелази и на човека,