Žena

ПН

БРАКЈЕНА 239

Тако је и са ваздухом. Сав прљави, нездрав ваздух треба избацити напоље, па чист пустити унутра. =

Да вагледамо мало поближе у ово питање. Што је храна за желудац, то је ваздух за плућа. Ваздух се састоји из 21 дела кисика и 79 делова гушика. Има у њему нешто угљене киселине и водене паре. За човека, као и ва сваку осталу животињу, кисик је потребан за живот.

Шта бива кад ми дишемор Ваздух дисањем иде кров нос, душник и долави у плућа. Плућа се састоје из ситних малих бешичица, мехурића, које крв, што долави из срца, сасвим поплави, прелива. Ту у тим бешичицама спаја се крв са кисиком из ваздуха и поцрвени. Тако црвена, кисиком снабдевена крв иде опет у срце, па одатле кроз жиле, прво велике па све мање и мате, разлива се по свом телу, па кад дође у тако танке жилице да их слободним оком не можемо видети, онда кисик изађе из крви, па се спаја, са деловима тела. У сваком делићу тела и у биљкама, храни има угљика. Са тим угљиком спаја се кисики то спајање производи топлоту, а где је топлота, ту мора нешто сагоревати. И заиста јето процес полаког сагоревања. При том спајању, сагоревању, образују се пропвводи, који су потребни за одржавање тела, ал и таки који су му шкодљиви. Таково шкодљиво тело јесте сједињење кисика са угљиком, такозвана угљена киселина. Она се образује и кад ватра или свећа гори, исто тако као и у телу. Ту угљену киселину и све непотребне сагоревањем произведене делове, скупља опет крв, и кров друге ситне жилице води у веће и веће, док не дође опет до срца. То је сада плава, истрошена са угљеном киселином помешана крв. Она из срца иде у плућа, ту промене угљену киселину са кисиком, постаје опет црвена и иде к срцу и даље, као што сам већ рекао.

Видели смо, да непотребну, шкодљиву угљену киселину истовари крв у плућима и ми је дисањем избацимо напоље из себе. Остале непотребне, сагоревањем произведене и по тело шкодљиве делове истовари крв у бубревима, кожи, па их ми помоћу мо-