Žena

352 Е НА

— Ама, жено, кажу јој, ено ву се већ давно вратилп који су били у ропству, па што не долази п он, ако је жив2

Огњанка их само упорно гледа и вели: — Не внам. — Али и њој иде већ давно по глави: — Зашто се не враћа, ако је жив 2 Да се није наопако заборавио, па га завела п задржала каква Швабица 2 Зар пмају опе тамо тако кршних и лепих људи, као што је њен Војпи2 А веште ву и препредене, то зна... Она је сиграла са немачком децом још из малена. дна да говори немачки као и они. Немице из села воле се њом да разговарају. Само она не воли сад више њих. Проклете отимачице туђих мужева. Али ва час јој се окрене мисао: Зар бп могао њен Војин толико да се заборави, да се одрече ње, детета, народа, на да постане Шваба2г И то све због какве Штвабице. Хеј, али како се оне вешто умпљавају. Та њих није стид, да гладе своје људе и трпају им главу у недра на белом дану! Не верује да је то, а ако је и то, он ће се вратити. Не може он њу ваборавитп. Слађа је, искренија и милија љубав у Српкиње. Напослетку све може бити; ко ће знати шта му се десило, само једно ппак не може веровати, да је мртав.

Неке ноћи је и опет дуго гледала у дете и мислила на оца његова, па јој п опет дође чудна мисао у главу. Како би било да научи читати немачки, па да поручи новине из рајске, можда би тамо што нашла. Поручиће још оне старе, које пишу о Кенигегрецу. Они се у својим новинама сигурно хвале, кога су све заробили.

Сутра је доиста дозвала Сепла, брата једне њене повнанице, с којом се од детинства дружила. — Слушај, Сепле, даћу ти што хоћеш, само ме научи немачки читати.

Сепл хоће, п одмах онај дан приступише послу. Алп Огњанка види већ трећег дана, да Сепл није за то. Научио ју је „е“ и научио ју је „и“, а после јој каже, да се то не чита „еи , него „ап“. „е“ п „у“ не чита се „еу“, него „ау“. Има тамо слова са неким квакама и онда „а“ није више „а“, него „е“ и пуно

«

2 7