Žena

ЈЕ НА 358 таквих ствари. И мисли у себи: Та ваљда није ни Шваба баш тако луд, да шише еј, а да каже ај. Него Сепл не зна.

Промислпи се и оде немачком учитељу. А му 5 форинти да је научи читати. Он се мало снебивао, алп је напослетку пристао. Али да видите, Сепл је имао право. Све се онако чита како је он казао Једно штшеш, а друго говорши. И како јој је било тешко, кад је састављала у својој глави правила: — Где год видим и спазим да пише „ен“, ја га читам „аи“. Но ипак је научила. ЈЊој је све пшло лакше од других. Та од свију Српкиња у селу она је једина знала немачки, а и толике друге су се дружиле са немачком децом.

Кад је научила слова и слогове п почела да чита, стаде да врти главом. Вар то немачки Ама ништа под небом не разуме. „Вир“, „вир“, који му је то враг „вир“2 Па онда „хабен“. Шта ли ће бити то „хабен“2

" Напослетку јој каже учитељ: То је знаш књижевно немачки. А сасвим друкчије ми | овде говоримо. Ти знаш шта то значи: „мер хан“, а то се пише у књигама и новинама „вир хабен“.

НА Огљанку хладан зној, јер то није само

„мер хан“, него јој учитељ каже, да је тако п са многим другим. Кад је дошла кући, добро промисли, па се одрече немачког учења. Само је кавала: Покаваће се, да на крају ништа од Швабе бити неће, кад он једно пише, друго чита а треће говори. А како је паметно наше Србље. И пише и чита и говори да сви разумемо. Видеће се, да ће на крају све морати бити српско.

1870. године поче и опет да се говори о рату. Побио се Праја и са Французом, па се пронео главе, да ћемо и ми да се умешамо и помогнемо Французу. Огњанка п опет умал' што Ре настрадала. Стално је држала и читала „Заставу“, те је мимо све друге внала шта се догађа. Чак се пи људи нису више снебивали, него су је питали: Шта пишу новине о овом или оном Њима је изгледало, да она то уме да им протумачи боље и од попа п учитеља.