Žena

420 ВЕНА

Шта јој је ишло по глави: Да ли је хтела, из јогунства

да одржи реч, или је било друго што, не знам. Младожењин стриц, који је дошао с младожењом,

држао се већ боље. Говорио је, како је његов Сава

као мало ко доказао своју љубав и да се таква љубав

може само још наћи у песмама највећих песника. То ми је било већ одвише. Моји су кумови погле-

дали у мене као да траже савета, и ја рекох: — Какву је љубав показао! Него допустите да вам искрено кажем, показао је — глупост. Да је упала међу оне

санте она, па да је ишао да је вади, не бих казао ништа. Да је напослетку упало ма какво шугаво маче, и да је њега извлачио, нек му је просто, јер је напослетку и то божије створење Али да он залаже главу због каприса неразмишљене девојке, због једног свежња цвећа, то прелави сваки здрав осећај.

Сви су ћутали, као да су одреда очекивали од мене последњу реч, и ја сам ту реч изговорио по најбољој савести.

— Па да кумујем! рекох напослетку. — За Воранду и пристаје такав делија, јер она неће лако наћи човека који ће кроз цео живот са толико пожртвовања испуњавати сваку њену жељу. А 'у њеће бити много жеља, којима би се други пре одупро, но што би их испунио.

Нисам био галантан према свом кумчету, али је то ваиста била згодна реч у згодном часу. Сви ме нападоше, лед се откравио, пи још у подне био је као неки мали прстен.

После месец дана венчао вам их. Од оно доба прошло је шест седам година, и ја им нисам био. Децу им је крштавала моја Јуца. Кад је крстила већ треће дете и вратила се са крштења, ја је питам: — Па како моји кумчићи 2

— Богме, тата, твој настарији кумчић, уме већ пуно уметности и вештина!

— А да не зна већ и оно највеће художество 7

Те још како! Сад он васпитава своје родитеље, а баба и деда помажу га у томе.

— Е, па нек је жив и здрав, само не внам шта ће бити од оног нараштаја, што нам га васпитају деца.

Моја ми Јуца метну своју меку, благословену