Žena

ЖЕНА 497

мићу се родио син, кога је требао да крсти сам кнез Милош, као кум Симићевог дома. Како је ово време било згодна прилика за састанак незадовољника у кући Симићевој и за утврђивање покрета против кнеза, то да не би кнежевим ДО ласком (били спречени, Симић писмом позове кнежевића Михајла да дође у Крушевац и изврши

крштење. Кнез Милош је ово одобрио, али је узгред прекорио Симића, што није њега, свога старог кума позвао, већ нејако дете. На што му се Симић извинио тобож да га као великога кума није смео ни позвати ни потрудити на тако далеки пут; а нада се у кнежеву великодушност да ће му опростити, кад буде разумео у томе и његову забуну. Јер је, Вели, дете врло љуто па по целу ноћ пишти, те му сна не да, а жена му Милица тврдо спава и мора да чини што нигда није чинила, т. |. дете сву ноћ да љуља. То му је био као главни изговор што кнеза није позвао на крштење.

Књегиња Љубица са кнежевићем Михајлом приспела је у Крушевац 30. децембра, где је затекла Милету Радојковића, Милосава Ресавца, Петронијевића, митрополита Петра и остале у кући самога Симића; коју је годину и по дана раније кнез Милош откупио од браће Френчевића за 15.000 гроша и поклонио своме куму Симићу. У тој истој кући на дан крштења, а иза леђа књегиње Љубице и кнежевића Михајла завереници су утврдили, како ће се народ подићи на оружје противу кнеза.

По крштењу књегиња се са сином и добивеним даровима вратила у Пожаревац кнезу, а завереници се разиђоше да буне народ. У томе је Милета набоље успео, те зато је овај цео покрет и назван „Милетина Буна“.

Петога јануара 1835 г. кнез је био дознао за овај покрет у народу, који га је не само збринуо него и поплашио, због чега је одмах известио писмом Симу Паштрмца, Дим. Давидовића и П. Вучића Перишића препоручујући им: да се гарда нипошто не меша у ову буну до његове даље наредбе, да они остану верни својој заклетви, а ако „и они