Žena

ЕН _ 5

О свем томе кнез је известио књегињу у Пожаревцу, наглашавајући јој, да је измирење донело и њему радости, а њој сад тек можда уверење да оп може учинити им нешто вите него зитпо се она, могла падалан...

„Данас се свршило све, што је било измеђ мене и они поглавица наши. Искупио сам иј све,и Милету и Симића и Аврама и Ђокуи Ресавца, и

пошто сам се с њима љубезно и пријатељски разговарао, узео сам иј са собом и пред њима сам у церкву отишао. Господин митрополит лежи од краста и јошт ние са свим оздравио, но у мјесто њега дочекао нас је у церкви г. епископ Никифор, синоћ овамо дошавши. Он се обукао у свјашчене ризе, очитао је Јевангелије, па сам онда ја приступио к светој књизи, и заклео сам се пред Богом, спископом и њима, да од моје стране ни једног од њи глава заболети неће. Онда су се заклели и они сви, да ми остају вјерни, и послушни, и привржени, и прави синови. Ту се не зна, ко је из чистијег серца плакао, ја или они; ја праштајући, они признавајући и благодарећи. Благодареније Богу великом ме је способио оваки дан и оваки час доживети. ја сам сад пуно утјешен. Надам се, да ћете и ви утјешена бити, и да ћете се увјерити да ја и више што учинити могу, него што сте се ви надати могли, После сам иј изгрлио и изљубио и свима вообшче забранио, да ми се више нико не усуди рјечицу једну о сбитишем се догађају поменути ми“...

19. јануара писала је кнегиња Лази Теодоровићу попечитељу правосуђа у Крагујевцу, захваљујући му на послатом извештају о току целе побуне. Из писма Теодоровића и осталих чиновника види се, да су они сви знали да је кнез овом приликом опростио побуњеним једино на заузимање књегиње Љубице.

Ово још боље утврђује исти у писму“) упућеном кнежевој кћери Перки које гласи:

# Као одговор на прекоре кнежеве кћери Персиде Бајићке ;

је при доласку у отаџбину нико од дворских чиновника и к свите није поздравио добродошлицом.