Žena

508 ЊЕНА

Једно је сигурно, кад је добра година, кад има вина и кад су пуни кошеви, онда ма из кога краја набаве рузмарина. А кад је рђава година, онда п заказани сватови мора да се одгоде. Ту не помажу уздиваји и наваљивања деце. Кад гладује желудац, мора да гладује и љубав. У рђавој години мора љубав да се етрпи. Тако то захтева данашње уређење, и на то мора да пристане и данашњи морал.

Видите ли, дакле, да нежним душама, душама препуним саучешћа, не остаје друго, него да ув писање љубавних песама, воде одлучну борбу за велике економске реформе. Тако ће највише помоћи и љубави,

Књижевност И уметност.

Сртска штамта 1791—1911. Од 27. јуна, до 1. јула о. г. био је у Београду словенски новинарски конгрес, и-то Х-ти на броју. На томе конгресу реферисано јеио југословенској штампи. Наиме о српској, хрватској, бугарској и словеначкој штампи. Сви су ти реферати заједно са библиографијом изашли у књизи „југословенска штампа“. Издање српског новинарског удружења у Београду.

Историјски преглед српске штампе израдио је профе«сор Јован Скерлић. У почетку свога реферата износи референт, да се наш најстарији српски лист појавио још године 1768. то је био „Славено-Сербскћ Магазинљ“; уредио га је Захарије Орфелин, а изашао је у Венецији. Нека је изашао ма само један број тога часописа, ипак је доста неоправдано, што је референт почео да рачуна у наслову почетак српске штампе 1791. године, а не већ 1768. године. На почетку је увек тако. Они, који иду напред и стоје у првим редовима, њима је најгоре, они најпре и гину, али им се због тога не може одрећи заслуга. Није ни други српски лист „Сербск,н Новини“, који је покренут у Бечу (1791. год.) био дуга века. Па и „Словено Сербскј!а В%домости“ које излазе такође у Бечу гину за две године. Тек „Новине

Сербске“, које покреће Давидовић (1813. год.) излазе скоро 10 година.