Žena

608 ВЕНА

А п Јулкици је говорила њена мати, да треба да врати Бојани лутку. Но то је све лепо и красно, али не може то ићи тако просто п брво. То би по кварило целу сигру.

Симка је била најмлађа и она је највише вапиткивала: Јесу ли се већ свађали 2 Па онда: Хоће ли имати бебуг ама је питала и сама одговарала: Ако им донесе рода. Да молимо роду.

Јулкица и још две три девојчице пренуше у смеј. Замислите рода! Симка је запста још право дете. Она још верује у роду.

— Шта се смејете% пшта Симка увређено, кад виде да јој се смеју.

— Па морамо се смејати, кад је смешно!

— А шта је смешно

Ивапка каже: — А вар ти не знашг Рода хвата жабе и пољске мишеве, а не доноси децу. — Него2

— Да вам ја кажем, вели Иванка. Ја сам то све слушала од наше Ерже, знате од оне, која ноша п сигра са мојом малом браћом. Кад се родио мој најмлађи брат ја сам спавала као увек код маме. Тата ме онда ударио. Ноћу ме је пробудио и казао да ће ме новити у другу собу. Ја нисам хтела, него сам се ухватила ва маму и нисам је пуштала. мати ме је терала да идем. После ме отргао силом тата од маме и онда ме је ударпо. Ја сам јако плакала. Кад сам се ујутру у другој соби пробудила, тата ме је миловао, дао ми је бонбона и онда ми је казао, да нам је рода донела још једног малог брацу. Ја сам се радовала и ишла да га видим. Мама је била болесна. Неколико дана сам спавала у другој соби са Ержом и мојом малом браћом и онда ми је Ержа казала све, све.

И Иванка повуче своје другарице за рукав, одведе их у један кут собе, п поче им тајанствено шапутати. Деца су била усплахпрена, застало пм је и дисање.

Одједном цикву Самка и стаде плакати: — То није истина, ти лажеш, ја ћу то казати мојој матери и нећу с вама да се дружим. Ви сте неваљала деца.

Прво су је изгрдиле да је падајпца, после су је