Žena

ВЕНА 613

једна знаш толико, да би могла раввенчати не само све лутке, него и све друге, који су се венчали. А држим да и твоје другарице нешто знају.

— Слабо оне знају о томе. Нема ни једна тату, који је изабран у конзвисторију.

Старац се подиже да иде:

— Дакле, у недељу ће битисуди конзисторија.

— У недељу, каже Јулкица.

— Добро! У недељу ћу и ја доћи на твој жур: А оно друго...

— Које друго дедицег

— Оно друго што си питала данас твоју матер.“ Дођи сутра после школе код мене, ја ћу ти показати У мене има и сува цвећа и буба прикачених чијодом за кутије п свега. Твоја мама нема тога, ја ћу ти све кавати и показати.

Старац изиђе, а отац, мати и кћи стајаху обореним главама п нису могли једно другом да гледају у очи. У онај мах осетили су сви, да су нешто криви.

Сутрадан по подне седели су дед и унука и он јој је говорио о животу. Почео је да јој тумачи ћелију, па на више. Говорио јој о плођењу ћелије, биљке, животиње. Гледао је дајој у најкрупнијим цртама покаже природу и снагу њену. Других дана је продужио. Кад јој је говорио о рађању детета, кад јој је наглашавао, са каквим мукама ју је донела мајка на свет, њене се очи напунише сузама и шапутала је: Слатка моја мама...

Јулка је и до сад волела свога деду, али јој сад поста много ближи. Он ју је увео у живот; показао јој је оно, од чега је и она један део. Старац је осетио, да је она према њему још поверљивија и би му жао, што Јулкицу није мати њена увела у храм истине и природе. Он виде јасније но икад, да је у данашње време света задаћа матера, да покажу деци живот и истину, као што им показују Бога и уче их првој молитви.

Кад је дошла недеља дошао је и чика доктор Јудкици на жур. Сва су га деца волела, јер их је он до скора све лечио.

— И ви хоћете чика докторе с нама да се сигратег