Žena

ВЕНА 625

се науче на међусобну једнакост. Али ни Радован није био крив; крива је била његова мати, која је ето на првом кораку од наивне деце мале добила заслужени шамар тиме, што су јој сина избегавали.

Целим путем корео сам Радована, што тако неуредан долази у школу.

Дете мора само себе спремити, ма у кући било сто слугу и слушкиња. Дете се мора из малена привикавати, да се само умије, само очешља, само обуче, само одећу и обућу очисти, а тај, који ће га томе научити, јесте мати.

Како је то страшно, кад учитељ види дете са нечистом главом, са прљавим ушима, кад га види неопрано и неуредно. Кад гледам таково дете, изађе ми пред очи цела прљавштина куће и жене, која је домаћица те куће, јер сасвим је појмљиво, кад мати своје дете, које јој је најближе срцу, не држи у реду, како може држати у реду онда кућу и домазлук свој. Нека не мисли ни једна жена, да јој се кртог у кући не види, ако јој ко у кућу не залази. Не држи се ред у кући ради оних, који долазе у њу, него ради оних, који живе у њој. Дете је огледало куће, оно је издаје и срамоти ако је неред у њој, а поред ње и рођену матер своју.

Дао сам се на посао, да од Радована створим уредно дете, а уверен сам био, да ће цео мој труд око Радована бити од утецаја и за кућу, која га је у школу слала.

Једна неуредност повлачи за собом још стотину других неуредности. Радован се и одоцњавао у школу, често је и изостајао а да сам знао за прави разлог. Он се редовно изговарао, да га је болела или глава, или стомак. Нисам опет имао повода, да му не верујем, јер је у нечистоти легло и гњездо сваке болести, и деца, која леже у нечи-

стоти, прва су, која падају као жртве разних зараза. Да му верујем давала ми је повода и та околност, јер је заиста био слабуњав и болесног изгледа. Већ смо далеко одмаклиу школско време кад! сам га озбиљно узео преда се, а дотле, да га ог

школе не одпадим, поступао сам с њиме веома