Žena

626 ЋЕ НГА

опрезно. Било је случајева, да су неки родитељи захтевали, да им децу преместим од њега, и када сам то чинио, чинио сам са највећом опрезношћу, управо настојао сам. да се не зна за разлог тих премештања. Но непрестано тако није могло ићи.

Наредио сам, да увек стане пред мене, пре него што ће отићи на своје место.

— Зашто ниси био јуче у школи2

— Глава ме је болела...

— Зашто си се опет одоцниог

— Кад није био готов доручак...

— Зашто се ниси очешљао 2

— Да, кад мама не зна где је оставила чешаљ...

— Па се ниси опет умиог

— Наш је бунар покварен, покварио нам се још када нам је кућа горела, а мама није била још донела воде...

— Гледај само и ципеле су ти неочишћене2

— Мама је оставила негде четку од ципела, па не може да нађе.

— Па си и опет дошао незакрпљен 2

— Мама је казала, закрпиће сутра, само да идем у школу...

Сутра дан дошао је и опет исти, само што је био закрпљен, алии то, место црнога са белим концем.

Тако је то бивало с дана у дан. На Радовану се осуше неке красте и ја га сместим у једној скамији самога. Нисам имао никада прилике, поред свега настојања, да се састанем било с оцем његовим, било с матером, иако сам их к себи дозивао. Отац редовно није могао, а мати — свакако због нечисте савести своје — срамотила се да ми дође.

Кад наступише зимски дани заболи Радована око. Нисам се окануо са позивима, док ми се на један позив није одазвала мати његова. И на њој се опазила она иста неуредност, коју је и њено дете имало. Саветовао сам јој, да га држи чисто и да му лечи око. Без сумње, да су и то биле последице неуредности, у којој је држала дете своје, и када сам јој то разјаснио, правдала ми се свако

јако, а највише борбом за насушни хлеб и тиме,