Žena

86 РЕЧЕНО

Уверавам вас, кад на њу мислим, да ми никада не долази у памет ни једна једина страсна мисао. Њена је успомена у мени чиста, светла, сестринска. — Хоћете ли још да ми се смејете, госпође 2

Домаћица је устала и пружила му руку. — Не, не, ми вас потпуно разумемо. Живели, господине! – ша. ""

Наука о МУЗИЧКИМ облицима. По Др. Г. Молнару — Исидор Бајић (Нови Сад.)

Наука о мувичким облицима расправља о правилима, којима је сврха, да осигурају техничку и мисаону равнотежу једног музичког дела Кад се држимо тих правила, учинићемо, да дело буде прегледно и целом делу даћемо јединство. Облик дела је исто што и склоп дела, а са естетског гледишта облик је начин приказивања једне музичке замисли.

Поједини делови у једном музичком делу, по са: држини својој, одударају једно од другог, а наука о музичким облицима баш тражи она средства, којима ће разне делове спојити у једну вишу целину.

Равноврсност проузрокују: разноврсне хармоније, мешање дисонанције у консонанцију, модулације, разноврсни ритми и израда нових тема. Јединство проузрокује: · консонанција, премоћ главног рода шкала, што вадржавамо извесне ритме п тактове п понајвише понављање једне исте теме. Композитор немајући та средства може своју комповицију начинити разноликом да има јединство. Наука, о хармонији ио контрапункту бави се тим средствима, а наука о мувичким облицима пак учи нас о начину како ћемо та средства најбоље употребити.

Наука о хармонији истражује природну везу појединих гласова равне висине, а наука о музичким облицима истражује из чега се састоји организам композиције. Свака комповиција је израв једне или више музичких мисли. Свака музичка мпсао може се растворити на основне саставне делове, и слушаоцу