Žena

208 РВ КОР А

Разговор између матере и кћери. (Прерађено по Нели).

— Мама, како је малом детету у материној утроби Шта ради оно тамо Спава ли Буди ли се2 Може ли оно да једе и пије као ми Тако је питала мала Радмила, зрела девојчица своју матер после причања, да дете у матери расте, јер је она то требала и морала да сазна. О томе још није много размишљала.

Мати јој је испричала о томе колико је дете могло разумети, па рече: Такво дете, које се тек развија, још није самостално биће. Оно не једе и не пије, сасвим је зависно од матере. Ако она има све што јој треба, онда је и дете збринуто, али ако она оскудева није ни детету добро. Чим је дете довољно велико и јако, да може своје сигурно склониште да напусти и да живи ван материног тела, оно долази на свет. Мати у тим тренутцима трпи велике болове. Па како на срећу све матере без разлике воле јако своје дете пре но што се роди, очекују га радосно и са пуно љубави, Та љубав им даје храбрости да поднесу јуначки своје болове. За жену је велика утеха, да се отац њеног детета нађе у том тренутку крај њене постеље, тешећи је и указујући јој сваку пажњу.

Али добри и племенити мужеви као што је твој отац, не задовољавају се тиме. Они поштују у жени детињу матер, матер целог људског рода и чине све да жени прибаве почасно место у кући и друштву.

Девојци дају природно и здраво васпитање, много телесног кретања, које би јој доцније било од користи. Као жени и матери признају ј0] право слободе, на коју и она има права као сваки човек. Они жену везују за себе, за своју кућу и децу само искреном љубављу. То се истина још није одомаћило у свима земљама, па ни у најкултурнијим; али ти ћеш то дознати кад порастеш. Но људи као што је твој отац који искрено поштује матер човечанства, раде удружени са женама, те им прибаве поштовање које им припада.