Žena

НЕНА 2

Увек се разбирала: Па како наше Србље2! И хоће ли дати бог да буде боље»

— А што да не да Бог! Није он нпкоме душманин. Него би ми требали да се бринемо мало јаче о себи.

Она је уздахнула!

Доцније, када смо се мало боље уповнали, измолила је по какву књигу или новине. Увек би говорила: Ја сам у кући мога оца научила још од мале малоће да читам новине. МИ не разумем како може бити многи наш свет без тога. И да знате колико сам муке имала са мојим човеком!Онто не поштива. У кући његовог оца нису никада читали новине. И колико сам имала муке с њим, док смо се претплатили на новине. Ал' само на недељни лист. Па -кад онда буде што важно, мени је дуго чекати. И онда не дознам све.

— Вар твој човек никако не мари за те ствари7

Рекла сам већ: У кући свога оца он на то није научио. А у кући мога оца било је пуно народних слика. Милош Обилић како је пробуразио цар Мурата. Па онда „Лука Вукаловић како гони Турке. Кнез му бајаги виче са Цетињског града: Та мани, човече, та мани! — А он одговара: Таманим господару, таманим! То све пише под сликом. Па смо онда имали слику: Девет Југовића и десети стари Југ Богдан и мед њима царица Милица. А кад дође Видовдац, моја мати запали под том сликом кандило, отац доведе нас децу и говори нам: Клекните, децо моја, и помолите се Богу: сви ву они за Српство погинули на Ковову. — И када то прича мати, не може даље, него узима крај своје кецеље и брише очи.

Свога човека није оговарала, алп није могла да га хвали. Кад би јој моја жена говорила: Каква си ти жена, кад не можеш да га дотераш у тим стварима, а она само каже: — Шта ћу, кад то није одљулала колевка. У кући његова оца, бпло је све друкчије. Сад нема права осећаја.

> % “ %

Опремало се несретно доба. Јуриш на српску на-

родну црквену автономију у митрополпји карловачкој.