Žena

ВЕНА · 298

И оденуо сам га, јер је заиста то и заслужио. Тешко је живети из милости других. Мало је данас од тих, којима после горко не преседну валогаји њихових добротвора, јер ти добротвори траже од подсвојчади веће љубави, него да су их родили, а С тиме се природа никако не саглашава, јер ма какви да су родитељи, дете више нагиње њима, него своме доброчинитељу. То је природни закон.

Ево и један пример да наведем: Једна богаташка,

причи под своје дете из на јвабитније сиротињске ко-

лебе. Обукла га је у свилу и кадифу, алп дете, кадгод је остајало само, скидало је са себе ту свилу и кадифу и облачило своје старо, у којем је доведено; намештало се пред огледалом и огледало се у њему, уживајући у своме старом, сиротињском оделу. Када је то богаташка опазила, видела је, да је то све забадава и да томе детету поред свих погодности, које му чини, не може битп место мајке и послала га је натраг мајци.

Како би се Илија радовао, да ву његов отац и мати ваједно и да је он код њих. Ту своју радост пајавио је п ујаку, који ми је једном рекао:

—- Све му чиним, колико могу као спромах чо-

век, па ипак га не вуче срце толико мени, колико оном несретнику, оцу његовом, Каже ми: ада ћу побећи код тате, па ће онда и мама доћи, па ћемо онда опет заједно бити“. Верујте, господине, грешим Богу, — али пре бих га волео видетп мртвог, него да оде ономе несретнику, која ми упропасти сестру.

Ни у чем му нисам одобрио, шта више наговарао сам га, да посредује око измпрења детињих родитеља, уверавајући га, да брачнп раздор пе сме потпомагати и родбинска околина, којој управо у дужност спада, да такав раздор стишава и спречава. Изнео сам му све назоре, које вам ПН ОРО а дало се в њиме разговарати, јер је бпо разборит човек, по ипак га нисам могао придобити за њих, јер је из дна душе мрвео вета свога.

Једнога дана чујем од деце, да Илија неће ићи више у школу, јер су видели како га је дочекао