Žena

РА КОНА 281

кад им деца одрасту и постану празни, безначајни и добро урањени људи, пуни егоизма, без интереса и љубави за све што је добро и лепо, ако им се чини да они немају директне личне користи отуда, људи који сем себе не воле никога, па чак ни своју мајку, људи који се старају да побољшају само свој физички, материјални живот, видимо мајке како се чуде што су им деца испала таква, кад су оне чиниле све за њих! Видимо жене, које су се затвориле у кућу и мисле да су зато добре жене и домаћице што су изгубиле сваки интерес за друштво у коме живе, за оне који немају своје куће ни својих, за оне спрам којих је живот био неправедан, за оне чији би живот, с мало труда и добре воље, оне могле колико толико улепшати и учинити топлијим и бољим. Видимо их, како мисле да ће се огрешити спрам своје деце, мужа и куће ако даду један део од себе друштву у коме живе. Видимо жене, које су се толико забиле у кућу и кућне послове, да често заборављају да су и оне кћери једнога народа који има своју историју, пуну великих и лепих дела, који има садашњост ни мало срећну, који има пред собом пуно узвишених идеала и националних задатака, на остварењу којих треба сви да радимо подједнако, обе половине нашег народа, и жене и људи. Видимо их, како живе одвојено од свога народа, не узимајући никаква удела у судбини његовој, баш као да судбина његова није истовремено и њихова. Видимо жене, које заузете од јутра до мрака кад грубим пословима, кад извесним малокорисним, врстама ручног рада, у уверењу да само на тај начин испуњавају добро своје домаћичке дужности, не стигну да прочитају ни наше народно благо, нашу народну поезију, народне умотворине, српску историју, српске писце, а о страним већ да и не говорим. Овде не мислим на онај мален број наших жена, који се васпитао и образовао по туђинским школама и који не научивши добро ни свога, ни туђег језика, верује да је отменији ако не говори српски; верује да је финији ако не уме

да напише правилно ни једно српско писмо, Мисли