Žena

|___- __-_ 28 ЕН А 218 ле, које су боље од страначких завода. Доводите их и к нама, који ћемо их топлије примити и умети да их волимо боље од странкиња. | : 15

А ако већ прилике ваше изискују да вам и женска деца науче и оне стране језике који су вам нарочито потребни, те морате да их дајете у туђинске школе, онда их дајите, после свршених српских, да проведу годину-две у државним гимнавијама, где ће барем научити и дотични језик боље и још нешто сем јевика, што не добију по приватним и калуђерскам заводима, где ни сам јевик не науче добро.

Па онда просвећујте себе и своје читањем српске и словенске књиге. Навикавајте своју децу још из малена да читају, воле и набављају српску књигу. Не треба да прође ни један дан, а да сваки члан у сриској породици не чита бар по један сахат. Чита. ње, наравно добрих ствари, просвећује човека, шири му хоризонат, оплемењује га и буди у њему тежње ва узвишенијим и душевнијим животом. · Време · проведено у друштву с добром књигом није никад изгубљено. А научити некога да чита, значи указати му пут који води ка култури, |

Даље, један од врло важних послова жениних уопште, а специјално Српкињин, јесте рад на просвећивању народном. Српски народ не пати толико од пемања, колико од неумења. Наша сељанка није лења, она ради по вас дуги дан, али јој рад није плодан, кад се узму у обзир малени резултати спрам уложена труда. Њу треба просветити, њу треба научити како се живи, како се држи кућа, отхрањују деца, чува здравље, води домазлук, како би се подигао здравствено, морално и имовно најмногобројнији сталеж српског народа, српски сељак. А то је посао који очекује сваку интелигентну Српкињу, сваког интелигентног Орбина.

Великоварошка пнтелигенција живи даље од сељака, те и није толико у могућности да ради на просвећивању ширих слојева народних. Сем тога, она има у место тога повла да ради много више на хуманим и добротворним сврхама, које теже за, сузбпјањем зла које сам живот у варошима ствара.