Žena

282 ВЕНА

њом у вези. С почетка се радило, колико је баш требало и колико се могло. Србин војник целога века, Граничар и Шајкаш није ни доспевао онокило, колико је захтевало земљиште, што га је посео Најбоља житница с обе стране Тисе и најлепши виногради, у Срему и Барањи тражили су свога обделача. Али Србин то дуго време није могао бити. И ми видимо, где се са стране међу Србе досељавају Немци (Швабе) и Мађари, да Србина надмудре и — поуче. Нови процес преузимања земље и водства у култури требао је да порази Војвођане. Али вредни ратник увидео је, макар и после неке жртве, куда то води, и постао је исто тако вредни земљорадник. Ко уме данас боље и рационалније поља обрађивати, од Бачвана и Банаћана, а ко винограде гајити од Сремаца и Барањаца 2 Уз њих узастопце ступа и помаже их Војвођанка.

Није било прилике, да и Војвођанка својом мишицом јунаштво доказује, јер су је све прилике око ње везивале строго за кућу. Зато се она као мати и домаћица истакла изнад свију њених сестара. Док је млада, ради с људима и најтеже послове на њиви, а кад је старија, држи се куће и кућњега огњишта. Задружна мисао продрла је у њену душу и она је њу истицала и после, кад су задруге снагом закона раздружене.

Многа искушења прелазила су преко Војвођанке и она се свима одупрла. Туђе није тражила, а своје није дала. У додиру с Јевропским Западом много је што боље и напредније научила, али зато није своје заборавила и напустила. Она шије, тка, везе, кува, меси, кречи. Она је вредни чувар народних обичаја о многим празницима и свецима, чувар отаца и материца, коледа, моба и прела, додола, крсног имена, бабина, сватовских обичаја, И обичаја и задушница.

Одело и ношња потпуно је у њеним рукама. Тек у новије доба утицајем Запада променила се ношња. Али још увек се радо враћа нашем и старинском. Ткање платна, сади ћерћелије, и ткање ћилимова и ситни вез златном и другом жицом ство-