Žena

29. ЖЕНА

каси. Доцније ће се млћи учинпти више п моћп удесити што веће.

Једно је ппак чинила задруга (Сваке годипе је облачила сиромашну школску децу. И тоо Божићу. И онда се на Бадњи дан одржи велика парада. Искупе сву децу, родитеље, п тада и опст изговори председница велпки говор о доброчинству.

То је тако трајало неколико година, када су учптељице па одбора биле слободне да замере целом том раду. Перовођа госпођица Мара је изнела ово: — Када одевзмо спромашну школску децу, ми одредимо доста малу своту, а хоћемо да оденемо што више деце. Лапе смо узеле неки зелени провидни пархет и направили сукњице п реклице, да су већ после 14 дана виспле са деце крпе. За цппеле смо платпле два и по форинта по пару, које су биле танке и пропуштале воду Боље јенпкако пе одеватп децу него тако. Које дете пема одела, остане бар код куће, а ми ту децу измампмо само на улицу, да назебу. И онда не почиње зпма са Божићем. Које дете хоћемо да оденемо, треба да га оденемо на време, а не да чекамо бадњиданску параду. Овака деца чекају Божић, па долазе у школу свакојако, а до Божића је много дете већ назебло, поболело се, а можда п умрло.

Председница је за време овога говора дошла у лицу црвена као рак п није нп дочекала крај, него је скочпла са столице и подвикнула: — Ја мајн гот! Па овде ова госпођица п мепе п све нас оптужује да смо убијале децу. Ја под том страшном оптужбом не могу да живим; пдем сместа у суд да се пријавим, па онда нека суд решава. — Стрпа сребрно звонце у џеп п оде као зрно пз пушке,

Господпи бележник п други саветници почеше да хучу и да се хватају ва главу, као да ће сместа пропасти свет. — За бога, шта сте сад учиниле! Онако што казати госпођи. председници, која је толико учпипла за ово друштво; Опа је управо прославпла све ове госпође п госпођице, а гле сад шта ве чини! Та овако ппје нападала ни сека Тина...

— Да, да, сека Тпна! Опда је ишао одбор го-