Žena

ЋЕНА 851

Што може друго, него слиједити пример хиљаде других > Предати се њему, да избјегне понижујуће вадјевице, али са притајеним чуветвом гађења, а ба безнадном резпгнацијом. Згражам се од помисли, како се обесвећује час, најсветије жртве!

Све друго је мање мрско: Да; можда је још једини очајни излав подражити „животињу“ што дријема,

у нама свима — дати се овладати ниском страсти до опијајућега заноса, до заборави! Али не! Не! Не таково понижење! — Рађе му не удовољити његовим захтјевима.

Али њена дужност 2 Не овиси само о њеној срећи, пего п о његовој. Шта је дакле њена дужност напрама тому мужу 2 Је ли њена дужност одиста испуњена, ако се она предала са не притајеном одврат-

ношћу или млитавом резигнацијомг Немогуће. Њена је дужност учинити њега сретним п међусобним у јамним дјеловањем тежити за највишим идејалима. Усрећује ли жена мужа, ако преко воље попушта, његовим жељама 2 Она га чини бруталним.

Како мора он — ако је осјетљив — да иза свега тога сам себе превпре, што се није могао свладати! Како мора да трпи због не узвраћене љубави! Како је мучан живот!

А ипак: сви смо ми у лову за срећом. Неће ли жена у таковом браку покушати да се довине ма и најслабијег вграчка среће 9 Је ли је. могућно у таковим приликама не изневјерити све својим лијепим идејалима 2 Могуће је.

Нама је дана једна тајна моћ, што чуда почиња, а то је материнско чувство. Оно дошаптава о некој срећи: учинити друге сретнима, и о мирном поносу што тајно доноси жртву. То је, што жени у најтежим часовима њеног душевног живота помаже, ако само умпје послушати глас. Оно диј те које она љуби, чију срећу она у рукама држи, надокнадоће јој ону срећу, коју јој не може дати њевин муж. Па нека слободно он — њезин муж — држи за љубав ону дражест, што јој у очима чита. Га је дражест тако чпета и мила, да ће његову љубав учинити љепшом и душевнијом. Материнско чувство може жену учи-

3