Žena

416 ВЕНА

кћери. Свет је то давно проњушкао. Две су сусеткиње виделе са прозора, (а можда би било довољно, да је видела и једна), како је господин Вавић био јутрос код Поповићевих. Џа још у белим рукавицама, и цилиндру. И виделе су с каквим је лицем изашао од Поповићевих. И кад је мали Милан Поповић дошао после подне у суседство да се сигра са својим друговима, једна га је сусетка матерински погладила по обраву и питала: зашто је дошао тако доцне. Он је одговорио, да су данас врло доцне ручали. — А како то, кад се госпођа Поповићка још пре 12 сати вратила са децом из шетњег — Отац и мама су се пре ручка разговарали насамо врло дуго. Још је госпођа сусетка извукла из малог Милана, да је мати врло жалостива, а отац врло љут.

Суседи имају нарочито добар нос. И кадсу се оне две госпође састале, било им је све познато, као да су онога јутра биле у соби господина пртаниње п слушале сваку реч. Та забога знамо се. Кад кога боли глава, сви ћемо ми на длаку испричати како му је. Кад неко проси млађу кћер, исто тако.

Али да! Заборавио сам казати, да свет има и јевик. И свако село има језик, И свака варош и свака, варошица има језик, И суседи имају језик. Све има језик и то полугачак јевик. И тај језик је растелалио по целој вароши још оно по подне, шта се јутрос догодило у кући њиховог пријатеља трговца Станка Поповића.

Тешко је одредити, да ли се у вароши по другим кућама више говорило о оном догађају, или у кући Поповићевој. Ствар је била занимљива. На која ће врата сад изаћи Поповићиг Ма шта да ураде, вло, Не могу лако против обичаја, _ Јер ће свет жалити сироту старију, а одрже ли обичај, свет ће жалити вироту млађу. Данас је такво време, кад се већ не држимо строго сваког обичаја, а не можемо лако ни да га напустимо. Има двоја врата. Она једна нису још сасвим затворена, она друга нису сасвим отворена. Пре су била само једна врата, И доцније ће битп само једна врата. Сад има двоја. Па на којаће врата изаћи Поповићи 2